Dragi na putu
| Dragi na putu Pisac: Branko Radičević |
Dragi na putu
6/1. ujutru. Mesto celog puta uzet je jedan ugled, koji ljubav i vernost dragoga dovoljno pokazuje.
Dosta veće mesec redi
Punio je bledi krug.
Brda putnik dole gledi,
Strane zemlje, reke, lug.
„O dužino putovanja,
Kad će doći tebi kraj!
Zvezdo moga milovanja,
Kad će sinut tvoj mi sjaj.“
Tako tuži, dalje stupa
Njegov korak sve napred —
Istok se u zlatu kupa,
Dvore njemu vidi gled.
Pored ovi putnik lazi —
Odozgore pade cvet,
Gore glednu on da spazi,
Otkale taj cvetni splet.
I devojku divna krasa
Smotri njegov onde zor,
Reči ču on slatka glasa:
„Odi, mili, odi gor.“
„Grlo ti je, devo, medno,
Oko sjajno — za me ne;
Za te mi je srce ledno,
Jer za drugu, drugu vre.“
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|