Драги на путу
| Драги на путу Писац: Бранко Радичевић |
Драги на путу
6/1. ујутру. Место целог пута узет је један углед, који љубав и верност драгога довољно показује.
Доста веће месец реди
Пунио је бледи круг.
Брда путник доле гледи,
Стране земље, реке, луг.
„О дужино путовања,
Кад ће доћи теби крај!
Звездо мога миловања,
Кад ће синут твој ми сјај.“
Тако тужи, даље ступа
Његов корак све напред —
Исток се у злату купа,
Дворе њему види глед.
Поред ови путник лази —
Одозгоре паде цвет,
Горе гледну он да спази,
Откале тај цветни сплет.
И девојку дивна краса
Смотри његов онде зор,
Речи чу он слатка гласа:
„Оди, мили, оди гор.“
„Грло ти је, дево, медно,
Око сјајно — за ме не;
За те ми је срце ледно,
Јер за другу, другу вре.“
Извори
[уреди]- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.
|