Dođite, drugovi moji!...
Dođite, drugovi moji!...
Dođite, drugovi moji!
Danas, kada su se stada vraćala,
na mojim drhtećim grudima
izdahnuo je mladi Dan.
Dođite, drugovi moji,
i zapovedite ljudima
da veselje i pesma prestane;
i zaključajte sve vajate,
da niko danas ne bude srećan.
Dođite, oh, moji drugovi;
pošljite odmah ognjene ate
po Noć i po crne stegove;
i umolite sanjive Reke
da prime Dan u svoje vale.
Dođite, drugovi moji,
i zamolite naše pitome Bregove
da budu pogrebna svita,
i da u svojim utrobama
kovčeg od zlatnog metala skuju.
Dođite, drugovi moji,
i pošaljite plavome Nebu glasnika,
da upali mrtvačke sveće.
Dođite, drugovi moji,
sa vama neka i Vetar dođe
sa svojim kompletnim orkestrom
da svira sprovodne pesme.
Dođite, drugovi moji
i povedite sobom bele svoje žene
i majke svoje suhe,
mladi i mrtvi da oplaču Dan...
Dođite, oh, dođite, nesrećni drugovi moji!...
|