Što je godir u Prologu sniga,
Sve se ono u Cetinu sliva;
A kako je jadna riba živa
Od onoga Prološkoga sniga!
Kako li je dite Nikolica 5
Bolujući devet godin' dana!
Od kosti mu meso otpadalo,
A kroz kosti trava pronicala;
Odbigla ga majka i ljubovca,
A ne tila sestra Dorotija. 10
Al' je bratac sestri govorio
„Dorotijo, draga sestro moja!
„Ajde meni za goru na vodu,
„Donesi mi vode iza gore,
„Čini mi se, draga sestro moja! 15
„Da će mome bolu biti bolje!"
A sestrica bratu govorila:
„Muč', ne luduj, brate, dobro moje!
„Na vodi je vojevoda Janko.
„Što me j', brate, u tebe prosio 20
„Brez pristanka devet godin' dana.
„Nit' me daste, nit' me obećaste,
„Već se šnjime mladim narugaste."
A bratac je seki govorio:
„Nuder, seko. ako Boga znadeš! 25
„Ti obuci sve moje aljine.
„Savi kosu, metni kalpak na nju.
„I pripaši đordu Demeškinju,
„Pak mi ajde za goru na vodu."
To je sestra brata poslušala, 30
I obuče bratove aljine,
Savi kosu, metnu kalpak na nju
I pripasa đordu Demeškinju,
I poside konja golemoga,
Paka ide za goru na vodu. 35
Kad je došla za goru na vodu,
Al' tu najde Janka vojevodu.
Božju mu je pomoć nazivala:
„Božja pomoć, vojevoda Janko!"
A on njojzi tijo besedio: 40
"Zdravo da si, dite Nikolica!
"Zdravo bio, kad si ozdravio!"
A ona mu lipo odgovara:
I teb', brate, mili Bog pomoga'!"
I pita je vojevoda Janko: 45
„Tebi boru, dite Nikolica!
„Koja ti je golema nevolja,
„Ter si doša' za goru na vodu?"
A ona je njemu besidila:
„Vira moja, vojevoda Janko! 50
„Razboli se Dora sestra moja.
„Ter je mene ona zaklinjala,
„Da donesem vode iza gore."
Kad je Janko riči razumio,
Onda joj je tijo besidio: 55
„Daj mi vidro, dite Nikolica.
„Daj mi vidro, da ti dodam vode
„A za ljubav Dore sestre tvoje."
A kad joj je vodu dodavao,
Ona mu je lipo zaFalila, 60
Paka ode priko polja ravna;
Kad je bila nasrid polja ravna,
Ona viče tanko glasovito,
Da je ona gizdava dnvojka,
Po imenu mlada Dorotija. 65
A kad začu vojevoda Janko,
On poleti niz to polje ravno,
Da uFati gizdavu divojku:
Al' j' uFatit' Janko ne mogaše,
Jer iz polja u goru unide. 70
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 608-610.
