Kasno pođoh, dobro rano deđoh
Svojoj dragoj u najbolje doba,
Istom se je raspasala draga.
Ja pokucah prstenom na vratn:
Nije m’ žao, što će prsten pući, 5
Već mi žao, ne će draga čuti;
Ali draga nujno odgovara:
„Stan’ počekaj, drago srce moje,
Dok ja skinem s ruke belenzuke
I otkopčam merdžan ispod vrata, 10
Onda ću ti otvoriti vrata
Sve polako da ne čuje tata;
Ako l’ čuje sa kreveta tata,
Biće t’jesna obadvojim vrata.“
Srpske narodne pesme (ženske), većinom ih u Slavoniji skupio Đorđe Rajković. Izdala "Matica srpska", u Novome Sadu u štampariji Ignjata Fuksa, 1869., str. 23-24.
