Касно пођох, добро рано деђох
Својој драгој у најбоље доба,
Истом се је распасала драга.
Ја покуцах прстеном на вратн:
Није м’ жао, што ће прстен пући, 5
Већ ми жао, не ће драга чути;
Али драга нујно одговара:
„Стан’ почекај, драго срце моје,
Док ја скинем с руке белензуке
И откопчам мерџан испод врата, 10
Онда ћу ти отворити врата
Све полако да не чује тата;
Ако л’ чује са кревета тата,
Биће т’јесна обадвојим врата.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 23-24.
