Lepa Kata u Kotoru rasla
I dorasla do udaje majci.
Besedi joj ostarila majka:
„Lepa Maro, brigo i staranje,
U zao čas te porodila majka, 5
U zao čas ti sva ljepota tvoja,
Što si ljepa, bolje da si sljepa,
O te su se zemlje zavadile,
Sedam bana, osam kapetana!”
To se Kati odveć ražalilo, 10
Pa se šeće valovitoj Drini:
„Drino vodo, kućo moja tavna,
Kućo moja, moj zeleni vojno,
Za te ću se udavati mlada
Da ne bude kavge meć ajduci, 15
Izeli ji iz gorice vuci —
Turci robe zemlje i gradove,
A oni se vade o djevojku,
Sljepci s' vade, a Turci ji glede,
Te im zamke na vrat nabacuju, 20
Te ji rade na sablju metati!
To ne haju pomamni ajduci,
To ne haju, isjekli ji Turci!”
Jošt govori lijepa djevojka:
„Drino vodo, moje djevovanje, 25
Kad mi budeš majki sprama dvora,
Ti joj reci da tebe ne pije,
Popiće mi moje oči čarne;
Pozdravi mi moga braca Radu
Nek' ne kosi ispod Drine travu, 30
Pokosiće moju kosu plavu!”
To govori, pa ruke raširi,
Te se Drini u talase baci.
Pripazi je Mrkušiću Tale,
Te zapliva Drini za djevojkom 35
I ispliva na obalu s njome,
Odvede je sebi za ljubovcu.
Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga prva, različne ženske pjesme, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1973., str. 225-226.
