Demon/12
Prvi Turčin (umoren stane):
Valah Turci grđa murtatluka [1]
Još ne viđe obrijana glava!
Vlah Turčina ćera na sramotu. [2]
Drugi Turčin (isto tako):
Vođena[3] se nešto krupno mjesi.
Pravo kaza Mula-EFendija:
Vlahu dani ćoše od dolame,
Dolamu će t’ s’ leđa svući vlaše.
Što će vojska Kodža-Milošiću,[4]
Što l’ lubarda vlahu rajetinu?
Evo što će — da vilajet kavži.
(Ulazi starac Turčin.)
Prvi Turčin (starcu):
Aman ljudi kakav kalabaluk!
Zar se biva izmećari carski
Sa rođena ćeraju kućišta?
đe su uleme, [5] imami,[6] kadije [7]
đe li su ni teFteri,[8] fermani,[9]
Što ne pišu vlahu buruntiju [10]
Da se prođe ćoravoga posla?!
Drugi Turčin:
A što šuti u gradu Fukara,[11]
Zar već nije krv međ' nama legla?
Starac Turčin:
Grdno pođe otkad paša stade,
Da s đauri kajmakliju[12] srče,
Svaki s’ ćeif [13] njima okabuli [14] —
Nahija se za nahijom vlaši,
S pašalukom [15] đaur gospodari,
Sve druge je redom zagrizao.
Od Pazara uze Studenicu,
Od Zvornika Jadar, Rađevinu,
Od Leskovca Paraćin, Kruševac,
Od Vidina Crnu Rjeku, Krajnu,
A od Niša Aleksinac Banju —
Sve to vlasi nemilice krnje,
Sve to sultan s pašama kabuli,
Sve to Turci na sramotu glede. —
A sad pošao da se ruga svetcu;
Tornjeve je k nebu isprečio,
Klepetuše na njih objesio,
Ter mi otud vrh ćemena zveče
Kad god pođem akšam [16] da se klanjam.
Na uglove povješali sura [17]
Miloševe cijele ordije,
Za Sultana niko tu ne pita:
Patišah je sjenka vezirova,
A veziri vlaške poturice,
Prodaće mu kule i gradove,
Prodaće mu pašaluke redom. — (ljutito)
Od kad paša u sanduke[18] sjeo,
Ter ga konji kroz čaršiju vuku,
Vrijedi isto što i truo lješnik.
(Pucnjava se primiče)
Treći Turčin (ulazi):
Hoće vlasi da se iskusure [19]
Sto Turaka za čirače [20] vlaško:
Bije puškom kud gođ se okreneš,
Ne daju ti oka otvoriti.
Vođe ljudi nije čista posla.
Šejtan [21] nođe s vlahom da vojuje,
Čuj me lijepo Hadži Jusuf-ago:
Ako nizam u pomoć ne dođe,
Prasiće se po Dorćolu [22] krme.
(Pucnjava se sve bliži. Preko pozornmce trče uplašeno Turci i bule. Iza pozornice čuje se. „Aman“, „aman“. Međutim se prikupilo više Turaka na pozornici.)
Starac Turčin:
Krme sjedi na pašaluk, bolan;
Ako j’ njemu vlaše popljuvalo bradu,
Valah meni neće. — Ajmo Turci u boj!
(Vadi pištolj i polazi na onu stranu od kuda se čuje pucnjava. Ostali polaze za njim. S obratne strane izlazi jedan građanin s golim mačem u ruci a za njim četa naoružanih građana.)
Građanin:
Predajte se Turci!
Stari Turčin:
Zar tebi đetiću?
Građanin:
Ceo narod iza mene stoji,
Ostali se Turci predadoše,
Ne će im se ludo gubit’ glave.
Stari Turčin:
Puštajte nas svojim domovima
Pa ćemo se otud divaniti.
Građanin:
To ne ide Hadži JusuF-ago,
Predajte se, tvrda vam je vjera,
Sve do jednog sprovešćemo u grad.
(Turci se dogovaraju.)
Stari Turčin:
A đe su ni đeca, đe kadune[23]?
Puštajte nas do njih pa ćemo viđeti.
Građanin:
Što ne šćaše ludo razmećat’ se glavom
Sve to ode u grad zdravo i čitavo.
Stari Turčin (okrenuv se Turcima):
E već nije vajde! —
Dođe vrjeme da s’ kabulit’ mora.
Jedan drum nam vlasi ostaviše,
A taj drum nas vodi u gurbetluk [24]
(Građaninu) Vjera ti je momče?
Građanin:
Tvrda vjera!
Do grada smo vaši branioci,
Nikom dlake ne ćemo dotaći.
Stari Turčin:
A ti ajde, vodi. Ajmo Turci s njima!
Al’ te molim, kad se otud vratiš,
Otidi-der vašem Milošiću
Pa mu reci selam[25] od JusuFa.
’Vako reci: Hadži-Jusuf, biva,
Šalje tebi, Milošiću selam.
'Vakoj vjeri, kao što je tvoja
Mehmed-Aga Fočić valja — biva.
Đe te nađe — reci — kusur će ti dati[26].
(Turci odlaze narod za njima.)
Reference
[uredi]- ↑ Prevara.
- ↑ Na silu.
- ↑ Ovde.
- ↑ Knez Mihailo.
- ↑ Mudrac.
- ↑ Duhovn starešina.
- ↑ Sudija.
- ↑ Zapisnici.
- ↑ Povelje.
- ↑ Pismo.
- ↑ Sirotinja — narod.
- ↑ Kava gusta.
- ↑ ćud.
- ↑ Dozvoli.
- ↑ Srbija se zvaše
pašalukom beogradskim. - ↑ Večernja molitva.
- ↑ Slike.
- ↑ Karuca.
- ↑ Namire — Osvete.
- ↑ Šegrče.
- ↑ Đavo.
- ↑ Tursko predgrađe u Beogradu.
- ↑ Žene.
- ↑ Prosijaštvo.
- ↑ Pozdrav.
- ↑ Osvetiće se.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milan Jovanović Morski, umro 1896, pre 128 godina.
|