Soko bira gdi će naći mira,
Neće gori, nit’ visokoj jeli,
Veće dolu gdi se šator beli,
Pod šatorom delija devojka,
Vino pije, ni brige joj nije, 5
Pesmu peva, a od glasa mila,
Čisto rastu na sokolu krila.
Na glas idu dvanaest Turaka,
Durno glede, a kroz jed besede:
„Kujo, kučko, delija devojko, 10
Gdi nauči piti i pevati,
Kad god piješ, Turčinu se smiješ,
Kad god pevaš na Turčina smeraš”.
Al’ besedi delija devojka:
„Nuder more da besni Turaka, 15
Kad pitate pravo da vam kažem;
Dvorila sam Miloša i Marka.
Od Marka sam piti naučila,
Od nji dvoje evo i ovo je”.
Pa zasuka svilene rukave, 20
I uzima sablju krvopiju,
Manu sabljom i desnicom rukom,
Soko gledi gdi crveni trava,
A na travi dvanaest turski glava,
Soko gledi, pa misli da sneva, 25
A devojka pije i popeva.
Milorad Radević, Miodrag Maticki: Narodne pesme u Srpsko-dalmatinskom magazinu, Matica srpska, Institut za književnost i umetnost, Novi Sad * Beograd, 2010., str. 118-119.
