Devojka je kraj gore stajala
Devojka je kraj gore stajala,
Sva se gora od lica sjajala;
Devojka je licu govorila!
Davor lice, davor brigo moja!
Da ja znadem, moje belo lice,
Da će tebe star vojno ljubiti,
Ja bih išla u goru zelenu,
Sav bih pelen po gori pobrala,
Iz njega bih vodu izvijala,
Te bi tebe lice umivala —
Kad star ljubi, neka mu je gorko!
A da znadem, moje belo lice,
Da će tebe mlad vojno ljubiti,
Ja bih išla u zelenu baštu,
Svu bi ružu po bašti pobrala,
Iz ruže bi vodu izvijala,
Te bi tebe lice umivala —
Kad mlad ljubi, neka mu je slatko!
Izvor
[uredi]PESMARICA. 1. U Novom Sadu: Episkopska knjigopečatnja, 1866. str. 31.