Devet godin’ Jovan bolan lega,
ni umira, niti ozdravljuje.
Do glavu mu stara majka kleči:
„Kaži, sine, od što bolan legaš?
što si, sine, lošo učinija?” 5
„Će ti kažem, moja stara majko.
Kad sam bija mladi aramija,
Turci beu više Svega Petku,
a mi bemo više manastira.
Tri smo dana sve borbu vodili, 10
od Turčina nikoj ne ostana,
A Srba — dvanajes aramija.
Al' udari jedna silna kiša,
i poduna jedan silan vetar.
Zamrznaše toske do kolena, 15
zamrznaše puške za ramena,
pa slegomo Prohor manastira,
uvatimo popa igumana,
vrzamo mu ruke naopako.
Opljačkamo manastirsko blago, 20
i sabramo ikone u crkvu,
nakladomo do dva silna ogrnja;
razmrznamo toske od kolena,
odmrznamo puške od ramena.
Toj, sam, majko, lošo učinija!” 25
Pevač i mesto zapisa
Darinka Mihajlović domaćica, s. Cakanovac
Reference
Izvor
Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 207-208.
Momčilo Zlatanović: Mori Bojo, bela Bojo, narodne pesme koje se pevaju u Vranju i okolini, Naša reč, Leskovac, 1968., str. 75.
Momčilo Zlatanović: Epske narodne pesme jugoistočne Srbije, Vranje, 1987., str. 65.
