Rasla tikva na bunište,
Tu se staše dvije svaće,
Svaća svaći govoraše:
„Daj mi, svaća, jednu tikvu."
Svaća svaći odgovara: 5
„Bogme ne dam ni prokletu,
„Dosta sam ti dobra dala:
„Moju šćercu sinu tvome."
Svaća svaći odgovara:
„Crna si mi vraga dala: 10
„Od kad mi je u dom došla,
„Svakome je ime našla;
„Svekra zove: „„Kozjobrade;""
„A svekrvu: „„Čičoglava!""
„A đevere: lomigore, 15
„A zaove: lupežice,
„A jetrve: karačice;
„Viđe badanj nasred kuće:
„„Ovo li je brajov duduk,
„„Čim duduče za ovcama?"" 20
„Viđe greben na policu:
„„Ovo mi je talov češalj,
„Čim mi tale bradu češlja?""
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 533.
