Dva su mladi u milosti rasli,
Omer momče, Omera devojče.
Dođe vreme, svadbu nagradiše,
svi svatovi za devojku idu,
za ubavu Latinku devojku, 5
samo ne ’te Omer mlado momče.
Progovara Omerova majka:
„Boga tebe, Omer mlado momče,
što je bolja Omera devojka?"
„Nije bolja, al' je srcu volja!" 10
Kad su bili dvoru devojačkom
progovara Latinka devojka:
„Ge su noći bez mesečinu?
Ge svatovi bez mladoženju?"
A uvečer kad je omrknulo, 15
Omer neće s devojku da spava,
već on leže na karasanduka,
a Latinka na meka dušeka.
A ujutru kad je osavnulo
i’šetala Omerova majka, 20
pa doziva svoga milog sina:
„Boga tebe, Omer mlado momče,
sinoć ne ’te s devojku da spavaš,
a sage te sunce ogrejalo!"
Progovara Latinka devojka: 25
„Boga tebe, Omerova majko,
Omer ti je, još sinoć umreja
i ostavi onu sitnu knjigu
i u knjigu nekoliko reča
da me ne bi mladu obedili, 30
Da me ne bi uzaman jurili."
Kad dočula Omerova majka,
tad izvila kitu bosioka
i usuče sveću jod dinara
i izmeri dva aršina platno, 35
pa jotide gore nade selo,
pa mu čučne uz desno koleno
i tuja je i ona jumrela.
Drugo jutro kade se savnulo
na Omera rasla perunika, 40
a na majku gorka čemerika
Što ji nije mladi sastavila.
Kroz kosti ju trava pronicala,
kroz grlo ju muve prolićale,
a kroz uši ’tići golubići! 45
Napomena
Pevala: Moravka Milenović, s. Rujevica.
Reference
Izvor
Banja (rukopisni zbornik), Nota, Knjaževac 1978, str. 182.
