Dva su brata, dva su brata, dva mlada ovčara,
stado viju, stado viju po Rtanj planinu.
Sestra im je, sestra im je Mara ’odadžika,
pa ponela, pa ponela na dva brata ručak.
Ne mož’ proći, ne mož’ proći Mara ‘odadžika 5
da pronese, da pronese na dva brata ručak:
gusta magla, gusta magla goru pritisnula,
gusta gora, gusta gora listom oklopila.
Ljuto kune, ljute kune Mara ‘odadžika:
„Gusta maglo, gusta maglo, nikad se ne digla! 10
Gusta goro, gusta goro, nigde te nemalo!"
Al’ iz gore, al’ iz gore nešto progovara:
„Stoj, ne kuni, stoj, ne kuni Maro ’odadžiko!
Nije kriva, nije kriva ni ta gusta magla,
nije kriva, nije kriva ni ta gusta gora, 15
već je kriva, već je kriva vaša, majka stara
što ve majka, što ve majka ubave imala,
pa ve mlade, pa ve mlade u goru poslala.
Razmiriste, razmiriste vile u planinu,
a kamo li, a kamo li u selo devojke!" 20
Napomena
Pevao: Nikola Pavlović, s. Mužinac.
Reference
Izvor
Banja (rukopisni zbornik), Nota, Knjaževac 1978, str. 204.
