[Dva se mladi bili zavoleli]
Dva se mladi bili zavoleli,
zavoleli, nesu se uzeli.
Majka sina preko sile ženi,
ženila ga ju najgore vreme
kad mu cavti dzumbul i karavil. 5
Ne prosi mu Merimu devojku,
tik mu prosi Latinu devojku.
Kad su bili prvu noć zajedno
Jomer sedi na karasanduka,
ja Latina na meka dušeka. 10
Progovara Jomer mlado momče:
„Boga tebe, Latino devojko,
to se digni na lagane noge,
pa mi dodaj pero i mastilo
i dodaj mi pero i mastilo 15
i dodaj mi prebelu jartiju
da napišem nekoliko reča,
da napišem, majke da i’ pratim.
Moja majka, jako nabedljiva,
jona će te mlado nabediti 20
da ti mene mlado jumoriti!"
Posluša ga Latina devojka
da napiše nekoliko reča,
da napiše, da ji majke prati:
„Jevo, majke, ja ću da ti jumrem!" 25
Progovara jostarela majka:
„Jo, Omere, jo, moj mladi sinko!
Što govoriš to neće da bude!"
Taman majka reča izustila
i Omer je dušu ispustio. 30
Mrtva glava na zem’ progovara:
„Boga vama, momci rusijaci,
rusijaci, momci nosijaci,
barjaktare, mome nejudane,
prenes' te me Šeftelom - sokakom, 35
prenes’ te me pred Merini dvori
turite me na zelenu travu,
pa iz’zov’te Merimu devojku!
Nek’ ponese tananu košulju,
nek’ ponese veženu maramu!" 40
Poslušaše momci rusijaci,
rusijaci, momci nosijaci,
barjaktare, mome neudane.
Pronesoše Šeftelom - sokakom,
donesoše pred Merini dvori, 45
turiše ga na zelenu travu,
pa iz’vaše Merimu devojku
da ponese tananu košulju,
da ponese veženu maramu.
Mrtva glava na zem’ progovara: 50
„Boga tebe, Merimo devojko,
Da se sage mi dva oprostimo!"
Taman Jomer reči izustija
i Merima dušu ispustila.
Mrtva glava na zem’ progovara: 55
„Boga vama, momci rusijaci,
rusijaci, momci nosijaci,
sas koplje ni groba iskopajte,
s’ noževi ni daske dodeljajte,
ju jedan ne sanduk sa’ranite! 60
Pro sanduka ruke promaknete
i u ruke zlaćane jabuke!
Na srce ni Dunav navrnete,
prikaj Dunav dunje nasadite,
juz glavu ni jelu posadite. 65
Juz noge ni koplje pobodite!"
Poslušaše momci rusijaci,
rusijaci, momci nosijaci,
barjaktare, mome nejudane.
Sas koplje i’ groba iskopaše, 70
s’ noževi i’ sanduk sagradiše,
pro sanduka ruke promaknuše
i u ruke zlaćane jabuke.
Na srce i’ Dunav navrnuše,
prikaj Dunav dunje nasadiše, 75
juz glavu i’ jelu posadiše,
juz noge i’ koplje pobodoše.
Tuja pro’di naše verno drust’o:
ko je žedan vodu neka pije,
ko je gladan dunje neka jede! 80
