Dva mi bratca u gorici side,
U gorici pod jelvom zelenom,
K njim dohodi mlajahna divojka,
Večer došla, v jutro odhađala.
Za njom momče u košulji tankoj, 5
Za njom ide zvan črne gorice:
„Stan’, divojko, moja dušo draga,
Što si se ti rasrdila na me,
Ali na me, al na bratca moga,
Al na moga konja vivericu?" 10
„Nisam se ja rasrdela na te,
Niti na te, ni na brajna tvoga,
Već na tvoga konja vivericu;
Sinoć jesam rambašel posela,
Tvoj mi ga je konjić potlačio". 15
„Ništa zato, mlađahna divojko,
Ja ću moga konja otrovati,
Dati ću mu ljut papar zobati,
I uz papar ljutu čemeriku,
Da mu bude čemerno srdašce!" 20
