Dva veselja/5

DRUGI ČIN

II PRIZOR

II prizor

(Noć. Mesečina. Vide se kuće: Tešina, Savkina itd. Iz daljine se čuje pesma praćena muzikom. Naposletku se javlja na pozornici Slavko, Mata i ostali s muzikantima)

<Slavko, Mata, jedan iz gomile, Teša, patroldžija>

Slavko: Vina, more! (gologlav momak s punom bocom u ruci toči)
Slavko (diže čašu uvis): U zdravlje lepše polovine roda ljudskoga! U slavu i čast lepih devojaka, žena —
Mata (uzima od momka bocu): I udovica!
Slavko (produžuje): I udovica! Neka ih Bog podrži i umnoži! Što ih više bude, biće više i ljubavi u svetu. A ja vrlo rado čitam tu knjigu što se zove: ljubav ženska. Na toj je knjizi na prvom listu naslikana lepa slika momka i devojke —
Mata: Levom rukom zagrlio devojku a desnom punu flašu!
Slavko: Neka se množe vinogradi i vinova lozica! Jer žena daje ljubavi a vino duha! Živelo! Dakle, staro vino i mlade devojke! (Ispija i baca čašu)
Mata: Odavna se nisam ovako raspoložio! (Ispija i predaje bokal momku) Valjda što je džabe? (Briše usta)
(Slavko peva sevdalijsku narodnu pesmu. Mata uzvikuje. Muzikanti prate pevanje)
Mata: Izvijaš, slavu mu, ki slavuj!
Slavko: A sad, napred, kod Milovančića —
Mata: Molim te, samo na jednu reč —
Slavko: Govori.
Mata: Nisam znaš rad, da čuju i ovi drugi. Ja sam se, brate, zaljubio do ušiju.
Slavko: Ha, ha, ha, ha! Zar i ti, Božija utvaro, imaš srca još i za ljubav?
Mata: Snašla nesreća, brate! Šta ću mu ja sad? I srce je meso! Valjda mi je suđeno da materijalno propadnem?
Slavko: Ama, ja neću da slušam samo o novcu — govori o ljubavi!
Mata: Uvek tako pogrešim! Ele, da počnem... Digni se pa 'odaj, lezi ako hoćeš u gvozden krevet, izvali se u perjane jastuke, pokri se — ako imaš — svilenim jorganom — ne vidiš od ti' stvari ništa. Pred oči: ona, pa ona! ... Pa ako bi hteo, da joj onako malo otpevamo pod prozore, to da bude kao znak moje ljubavi. Tako sam joj i obećao... Međutim, nije daleko! Kuća je tu! (Pokazuje na kuću Tešinu)
Slavko: Da živi kaišar Mata i njegova — mora biti — kaišarska ljubav! Svirači! (Polaze i kad dođu pred Tešinu kuću)
Mata: Sad da se rasporedimo! (Ćuška Slavka do plota Savkinog, a on utekne u daljinu)
Slavko (okreće se sviračima): Lagano samo! {Oni sviraju a on peva kakvu sevdalijsku narodnu pesmu. Neka slika u belo<m> pojavljuje se na Tešinom prozoru. Slavko čim svrši pesmu, uhvati Matu i gurne ga uz plot)
Slavko: Gledaj, more, tamo! Izvesno je ona! (U taj mah udovica brzo preko plota prospe za vrat Mati lonac s vodom i nestane je)
Mata (sagne se i uhvati za jaku od kaputa, pa stresa vodu): Slavu joj žensku!
Slavko: Šta bi to, more, s tobom?
Mata: Eto šta! Izručiše mi lonac s vodom za vrat!
Jedan iz gomile: Čini mi se neko preko plota —
Mata (sebi): Sad ako i ostali potvrde, biće naopako! Pokvariće mi ceo plan. Mogu napasti na kuću Savkinu, a ona držati da sam ih ja podgovorio. (Glasno) Kako preko plota? Ozgo, video sam! Njen otac i niko drugi, jer je protivan da ona pođe za mene, pa mi izručio za vrat lonac s vodom — (Svi se smeju)
Slavko: To je, opet, divota! Živeo kaišar Mata i njegova kaišarska ljubav. Valjda si i tu 'teo da udariš kaiš?
Onaj iz gomile: Mene se sve čini preko plota —
Mata: Šta preko plota? Valjda sam ćorav. (Za sebe) Kad sam počeo moram do kraja izvesti, da ne ispadne po mene rđavo, a za ostale? Šta me se tiče! (Glasno) Sad sam se sasvim istreznio! Raskidam svojom vlastitom rukom dragovoljno najsvetije veze, koje su me vezivale za moju nekadanju — ah! — verenicu! Zarad Nikole omrzo mi i Sveti Nikola! Kud će iver od klade. Takva nevesta morala bi mi rađati decu nalik na sitničara Tešu. Ne treba mi! Neka umre od ljubavi! To je moja osveta!
Slavko: A moja — da mu za ovaj bezobrazluk porazbijam prozore — (Uzima on i ostali kamenice i lupaju prozore)
Mata: Ovo ispade sad naopako. Šta da radim? Da begam. (Pobegne)
Teša (kroz prozor): Lopovi! Ubice!
(Dolazi patrola policijska i teraju Matu)
Prvi patroldžija: Stoj! Šta je to?
Teša: Napasti u ponoći na domove mirnih građana i rušiti im kuće! Sve u 'aps!
Prvi patroldžija: Napred, gospodo!
Mata (viče): Ja nisam kriv! Ko je pravio nered i lupao prozore, njega i teraj.
Patrol.<džija>: A što begaš, kad si prav.
Mata: Od bede, brate! Znaš kako je!
Patr.<oldžija>: Svi u 'aps, pa posle se pravdajte!
Mata: U 'aps bez rešenja snabdevenog razlozima? Ama, znaš li ti, da je Ustav Kraljevine Srbije štampan, ti Bome znaš kad, pa i obnarodovan, kako literarnom svetu tako i nepismenoj masi! Sad nastaje drugo pitanje s pravnog gledišta: mogu li po Ustavu, patroldžije opštinske izdati kome rešenje o zatvoru i to noću, pa ga zatim odmah i sprovesti u zatvor?
Patrol.<džija>: Mi ćemo vas odvesti jednome od kmetova, da vam pribeleži samo imena, pa ako hoće neka vas pusti!
Slavko (Mati): Ne zanovetaj vazdan tu! Mene poznaju svi kmetovi.
Patrol.<džija>: Napred!
Mata: Slobodan srpski građanin, ustavni građanin, pa u 'aps bez rešenja! Ili, bolje reći: u 'aps na osnovu prostog usmenog patroldžij-skog rešenja!
Slavko: Ne zanovetaj vazdan
Mata: Ne dam da se gaze ustavna prava građana! Ja sam iz onog kola ljudi koji ne mogu to dozvoliti! 'Oću da se zna da u Srbiji ima jedna klasa ljudi, za koju ne vredi Ustav i njegova naređenja. To su patroldžije! (Sebi) Odista, ukoliko se sećam, nigde ustavotvorac ne spominje patroldžije! Izneću na javnost tako groznu omašku pera!
Teša: Tražim da patrola ukloni te bitange ispred moje kuće, inače ću pucati u gomilu.
Patrola: Napred, gospodo! Jer ćemo u protivnom upotrebiti silu.
Mata: Silu? E, ispred sile ja se ponizno uklanjam oslanjajući se na svoje pravo!
Slavko: Ha, ha, ha, ha! Bolje reci: ne pristajem da mi se kundacima češu — leđa! Napred, brat' Mato, kod kmeta, pa odande kod Milovančića. (Polaze)
Mata (uzdahne): Preko sve moje pameti, ovo ispade naopako! (Odlazi s ostalima)

(Zavesa)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Ilić, umro 1892, pre 132 godine.