Dva brata i sestra
Dva su brata mnogo živovala,
sestru Nejću mnogo milovala,
od milosti na pazar odveli,
što videli od sve joj kupili,
i kupili nož u nožnicu, 5
na nožnici srebrne veriđe,
na veriđe srebrno ogledalo,
kuda ide Nejća da se gleda.
Posvide se kučki Pavlovici,
pa ukrade Nejćini noževi, 10
pa si zakla tova muško dete.
I zakla si dva vola na jasli,
i ubode tri ubava konja
i istoči devet bačvi vina,
i desetu ljututu raćiju. 15
Kad ujutru beli dan osvane,
tad ustanu kučka Pavlovica
„Diže se Pavle nođe te ne digle.“
„Koj mi zakla dva vola na jasli,
koj ubode tri konja ubava, 20
koj istoči devet bačvi vina,
i desetu ljututu raćiju.“
Ustadoše dva Nejćina brata,
pa se čude koj im tova napri.
Progovara kučka Pavlovica: 25
„Poredite svi noževi naši,
čij je nož u krv utonuo,
tij je tova čudo napravio.“
Kad pođoše redom u noževe,
Nejćin nož u krv utonuo. 30
Pa se zvere Nejćini dva brata,
kakvo na Nejću da naprave.
Progovara kučka Pavlovica:
„Vržite đu za repove konja
pa jurnete kroz polje široko, 35
ega bi đu konji rastrgnuli.“
Pa jurnuše Nejćini dva brata,
kroz široko polje kišovito.
Kud padoše Nejćinite nođe,
tam su nikle tiće dve topole. 40
Kude padla Nejćinata snaga,
tam iznikla crkva lekovita.
Tad si prošlo poduže vremeto,
razbole se kučka Pavlovica,
pa otide u crkvu da se leči. 45
Kad su bili blizu crkve lekovite
progovara crkva lekovita:
„Nazad, nazad kučko Pavlovice,
devet godin si bolna ležala,
da si ležiš još devet godini, 50
ti si mene do tuva dovela.
Iz kosti ti trava nicala,
iz usta ti zmije izlazile.“
Pa se vrne kučka Pavlovica,
pa si legne još devet godine 55
iz kosti joj trava pronicala,
iz usta joj zmije izlazile.
