Два брата и сестра
Два су брата много живовала,
сестру Нејћу много миловала,
од милости на пазар одвели,
што видели од све јој купили,
и купили нож у ножницу, 5
на ножници сребрне вериђе,
на вериђе сребрно огледало,
куда иде Нејћа да се гледа.
Посвиде се кучки Павловици,
па украде Нејћини ножеви, 10
па си закла това мушко дете.
И закла си два вола на јасли,
и убоде три убава коња
и источи девет бачви вина,
и десету љутуту раћију. 15
Кад ујутру бели дан осване,
тад устану кучка Павловица
„Диже се Павле нође те не дигле.“
„Кој ми закла два вола на јасли,
кој убоде три коња убава, 20
кој источи девет бачви вина,
и десету љутуту раћију.“
Устадоше два Нејћина брата,
па се чуде кој им това напри.
Проговара кучка Павловица: 25
„Поредите сви ножеви наши,
чиј је нож у крв утонуо,
тиј је това чудо направио.“
Кад пођоше редом у ножеве,
Нејћин нож у крв утонуо. 30
Па се звере Нејћини два брата,
какво на Нејћу да направе.
Проговара кучка Павловица:
„Вржите ђу за репове коња
па јурнете кроз поље широко, 35
ега би ђу коњи растргнули.“
Пa јурнуше Нејћини два брата,
кроз широко поље кишовито.
Куд падоше Нејћините нође,
там су никле тиће две тополе. 40
Куде падла Нејћината снага,
там изникла црква лековита.
Тад си прошло подуже времето,
разболе се кучка Павловица,
па отиде у цркву да се лечи. 45
Кад су били близу цркве лековите
проговара црква лековита:
„Назад, назад кучко Павловице,
девет годин си болна лежала,
да си лежиш још девет години, 50
ти си мене до тува довела.
Из кости ти трава ницала,
из уста ти змије излазиле.“
Па се врне кучка Павловица,
па си легне још девет године 55
из кости јој трава проницала,
из уста јој змије излазиле.
