Dva begaše, goru prebegoše,
Vlašić junak s Grkinjom devojkom.
Kad su bili sredi gore čarne,
Razbole se Grkinja devojka,
Od srdašca kao bez bolesti, — 5
Uplaši se Vlašić dobar junak,
Pa podviknu tanko glasovito:
„Avaj mene do Boga jednoga,
Što ću jadan s bolesnom devojkom;
Čarna goro, čuvaj mi devojku, 10
Vita jelo, ti joj čini lada,
Siv sokole ti joj vode nosi,
Slavuj tico, ti je razgovaraj;
Odo tražit ane i dućane,
Da ja kupim šećerli ponude, 15
Da ponudim bolesnu devojku.
