Два бегаше, гору пребегоше,
Влашић јунак с Гркињом девојком.
Кад су били среди горе чарне,
Разболе се Гркиња девојка,
Од срдашца као без болести, — 5
Уплаши се Влашић добар јунак,
Па подвикну танко гласовито:
„Авај мене до Бога једнога,
Што ћу јадан с болесном девојком;
Чарна горо, чувај ми девојку, 10
Вита јело, ти јој чини лада,
Сив соколе ти јој воде носи,
Славуј тицо, ти је разговарај;
Одо тражит ане и дућане,
Да ја купим шећерли понуде, 15
Да понудим болесну девојку.
