Dvanaesti čas/9

Deveta pojava

Deveta pojava

STEPAN, RADOJEVIĆ, SILAĐIJA, JELENA, RATKOVIĆ

SILAĐIJA
(ulazi žurno, zaduvan je)
Kralj gde je? Ovde? . . . Gospodaru naš,
Na sve se strane širi užas, smrt!
Vojnici stoje, tvoj čekaju glas,
A vojvode su mirne, glede lom,
Da tako rade, kažu, reče ti.
Ja ne verujem da ti. . . Tu je pad!
Ti nećeš samo odbraniti grad,
Već svoga oca nekaljanu čast;
Nad nevernikom širiš Hrista vlast!
Hrišćanstvo celo u tvoj gleda nož,
A ti bez krvi. . . Ne, ne. . . Ćutiš? Čuj. . .
(Trgne se pa oslušne.)
Mačeva jeka da li grmi to,
Ili kroz uši taj mi huči zvon?
Pred gradom čeka osmanlijski car,
Krvolok gnusni. Zar da lično on
Dedova naših slavu potre sad?
Šta stojiš, kralju? Poslednji je tren.
STEPAN
Po ugovoru treba da sam kralj.
Bez podanika kralj samac je slab,
A ja jednoga podanika svog
U mirno doba da imañah bar!
Tvoj sluga beše i mlad i star,
A moje? Parip i lovački rog.
Zatreštao je bojne trube zvuk,
Prosvirao je vazduh strela roj,
A zadrhtao strele tanke luk,
Pocurio je s lica krvav znoj,
I ja sad trebam! Zar ste malo vi?
Ko vlada dosad: Ja ili ti?
SILAĐIJA
Izdajnik pape, Boga, kralja mog!
Ti umri prvi pa tek moja čast!
(Poleti k njemu da ga rukama udavi. Stepan mu uzmiče ka vratima desne sobe. Silađija ga pogleda besno. Zgadi se.)
O, kukavico, neka te je sram!
No znaj: Zidine odbraniću sam,
A vojskovoñe povešaću sve:
Ko neće za mnom, nagrada mu smrt.
Nek deset samo moj posluša glas,
Sa deset ljudi odbraniću grad!
(Ode hodnikom uvreñen a uveren u svoju silu.)
JELENA
(Koja je, čim je ušla, stala kod vrata dvornice, a docnije pokretima živo učestvovala u celoj sceni, ode naglo za Silađijem.)