Trebeviću, visoka planino,
de se sagni, da se popnem na te
da pogledam uz strme niza te,
da ja vidim šeher Sarajevo
i u njemu moga dragog dvore, 5
da ja vidim, šta moj dragi radi.
Da li spava na meku dušeku,
ili spava, il’ se razgovara,
il' govori svojoj staroj majci:
— De me ženi, moja stara majko! 10
Ja sam sebi curu izabrao,
kojano će tebi ugoditi,
koja će te svojom majkom zvati,
mene mlada svojim gospodarom.
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 235.
