Требевићу, висока планино,
де се сагни, да се попнем на те
да погледам уз стрме низа те,
да ја видим шехер Сарајево
и у њему мога драгог дворе, 5
да ја видим, шта мој драги ради.
Да ли спава на меку душеку,
или спава, ил’ се разговара,
ил' говори својој старој мајци:
— Де ме жени, моја стара мајко! 10
Ја сам себи цуру изабрао,
којано ће теби угодити,
која ће те својом мајком звати,
мене млада својим господаром.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 235.
