Koja voda nema broda,
No sve kamen do kamena,
Pod njim raste šimpelija,[1]
Pod njom sjedi Anđelija,
Gajtan plete, svilu prede, 5
S gajtanom se razgovara:
„Oj, gajtane, moj gajtane!
Da ja znadem, moj gajtane,
Da će tebe star derati.
Strunjom bi te nakitila, 10
Čemerikom potkitila:
„Da ja znadem, moj gajtane,
Da će tebe mlad derati.
Zlatom bi te okitila
A biserom potkitila.“ 15
↑Šimpelija ne znam šta je, ako ne bude postala od turske riječi ševtelija ( = breskva, kajsija).
Izvor
Srpske narodne pjesme iz okoline hercegnovske i dubrovačke, skupio i za štampu priredio Veljko Radojević, Izdanje skupljačevo Fresno, Kal. 1912., str. 111-112.
