Која вода нема брода,
Но све камен до камена,
Под њим расте шимпелија,[1]
Под њом сједи Анђелија,
Гајтан плете, свилу преде, 5
С гајтаном се разговара:
„Ој, гајтане, мој гајтане!
Да ја знадем, мој гајтане,
Да ће тебе стар дерати.
Струњом би те накитила, 10
Чемериком поткитила:
„Да ја знадем, мој гајтане,
Да ће тебе млад дерати.
Златом би те окитила
А бисером поткитила.“ 15
↑Шимпелија не знам шта је, ако не буде постала од турске ријечи шeвтелија ( = бресква, кајсија).
Извор
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 111-112.
