Dajte mira
| Dajte mira Pisac: Jovan Sundečić |
Zlotvori se kivni dižu,
Šire usta da me ruže,
Da otrovom svoje zloće
Svaki čas mi žića kuže...
Prezirem vas, podle duše,
Crne, gadne nakaradi!
Prezirem vas, poganovi,
Neoprani ljucki gadi! —
Ko vas traži?.. Dajte mira!
Čim vas volja — c'jenite se;
Kom' vas volja — klanjajte se;
Kud vas volja — penjite se...
Ne ufajte, da ću s vami
Sać u borbu ikad više:
S junacim se junak mjeri,
A ne pazi gnusne miše,
Koji n'jesu za mač, str'jelu:
No da čovjek na njih pljucne,
Ili da ih nogom kićne
Il' kandžijom da ih pucne. —
Držali se vi bud' za što:
Ostajete ono što ste;
Ako sebe i ne znate;
Poznaju vas drugi ko ste. —
Kuljav trbuh ne pomaže,
Ni pomažu duge uši:
Kad u glavi soli nema,
A gn'jezdi se zlo u duši.
Što ste s vragom nagrnuli:
Vrag vas nosi!... uživajte!...
S vragom stekli i rastekli;
Al' bar mira onom dajte,
Koj' vam ništa ne zavidi,
Niti stoji vam na stazi,
Nit' vam grabi koru hljeba,
Niti u vaš čanjak gazi. —
Dajte mira duši, — koja
Već poznaje sv'jet na dlaku:
Blago furdi i fukari!...
Kami danas poštenjaku!...
Dajte mira!.... jer zanago
Dok je meni srca čila:
Zar mi treba bojati se
Vašeg pukog ništavila? —
Izvor[uredi]
Srđ. Godina I, br. 3, str. 1-2. Dubrovnik, 16 februar 1902.
|