Дајте мира
| Дајте мира Писац: Јован Сундечић |
Злотвори се кивни дижу,
Шире уста да ме руже,
Да отровом своје злоће
Сваки час ми жића куже...
Презирем вас, подле душе,
Црне, гадне накаради!
Презирем вас, поганови,
Неопрани љуцки гади! —
Ко вас тражи?.. Дајте мира!
Чим вас воља — ц'јените се;
Ком' вас воља — клањајте се;
Куд вас воља — пењите се...
Не уфајте, да ћу с вами
Саћ у борбу икад више:
С јунацим се јунак мјери,
А не пази гнусне мише,
Који н'јесу за мач, стр'јелу:
Но да човјек на њих пљуцне,
Или да их ногом кићне
Ил' канџијом да их пуцне. —
Држали се ви буд' за што:
Остајете оно што сте;
Ако себе и не знате;
Познају вас други ко сте. —
Куљав трбух не помаже,
Ни помажу дуге уши:
Кад у глави соли нема,
А гн'језди се зло у души.
Што сте с врагом нагрнули:
Враг вас носи!... уживајте!...
С врагом стекли и растекли;
Ал' бар мира оном дајте,
Кој' вам ништа не завиди,
Нити стоји вам на стази,
Нит' вам граби кору хљеба,
Нити у ваш чањак гази. —
Дајте мира души, — која
Већ познаје св'јет на длаку:
Благо фурди и фукари!...
Ками данас поштењаку!...
Дајте мира!.... јер занаго
Док је мени срца чила:
Зар ми треба бојати се
Вашег пуког ништавила? —
Извор[уреди]
Срђ. Година I, бр. 3, стр. 1-2. Дубровник, 16 фебруар 1902.
|