Dalida

Dalida Pisac: Milan Rakić

Ko pečat sam te metnuo na srce,
I kao pečat na mišicu svoju;
I sve sam dao, i, po ljutom boju,
Hladnokrvno sam pokopao mrce.

I duša moja nije htela znati
Za tajnu grižu i osećaj stida,
Ni da l' ćeš biti dobra kao mati,
Ili si stara, večita Dalida.

Vladaj nad mojom dušom, moćno dete,
Sa rascvetanim ružama u kosi,
I vlast nek tvoju ništa ne omete,
Ni bol, ni plač, ni reč što milost prosi.

U mojoj duši uvek mesta ima
Za pun zaborav, za sve što će redom
Navaliti na mene kao plima
I sve, zbog tebe, zameniti bedom.

Pa što se plašiš i ustežeš? Znam te!
Caruj ko uvek, caruj prema sebi,
Ti, despotice, što te večno pamte;
Da nisi takva — voleo te ne bi'!

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milan Rakić, umro 1938, pre 86 godina.