DO VRAGA!...
Do vraga s tobom, otrovna zmijo,
Gajiti nesam više te rad!
Na polje s tobom, ljubavi gorka,
Iz srca moga na polje sad!
Uzadud, srce, drhtanje tvoje;
Ne ću te više slušati ja!
Ne ću te više, tako mi sunca,
Koje mi gore na nebu sja!
Dosta je bilo uzdaha, suza,
Dosta je bilo lažljiva sna!
Ozbiljno treba pevati sade:
Žena j', što samo kukati zna.
Ozbiljno treba pevati sade,
E buran, strašan dolazi dan,
Što će potresti duboki pak'o
I tvrdo nebo, božiji stan.
Uzavreo je podjarmljen narod,
Tek jedna rečca, jedini mig —
Ustaće roblje, da strese s' sebe
Dušmana crna gvozdeni ig!
Nastaće viska pomamnih konja,
I britkih đorda vijoran zvek;
Za borbu roblja, za borbu pravde
Pamtiće dugih vekova vek.
Drštaće srce prljave zemlje,
Kao kad vihar ošine trst,
Kada se nađe na bojnom polju
Bleđani mesec i zlatni krst.
I ja se kunem životom mojim,
Blizu je, braćo, željeni čas,
Blizu je danak, što će na borbu —
Krvavu borbu pozvati vas!
Kucne li časak osvete slatke,
Svi ćemo listom ustati, svi!
Nek znade dušman, da nije voda
Miloša krv, što u nama vri.
I ja ću tamo međ vama biti,
Kada se sveti zamete boj,
Neka se jednom napije krvi
Žeđavni, ljuti jatagan moj!
Padnem li tamo na bojnom polju —
Dušmanskom krvlju napojen krin —
Pevaj mi, dobra i stara mati:
Slavno ti prvi poginu sin!
