DAVNO MI VEĆ SRCE...
Davno mi već srce
Davno nešto sluti;
Ogorčenje sve veće je
Sve se većma muti.
Oblaci su teški,
Oblaci su gusti;
Otvore li te aždaje
Užasne čeljusti:
Zasevnuće munje
Zatutnja će gromi,
Zemlja će se da zatrese
A nebo da lomi.
Dignuće se vihar,
Dobra biti ne će, —
Kao plevu, u ništavost
Prestole razneće.
Dignuće se raja
Protiv zulumćara,
Istrgnuće krvopilca
Dobra si handžara.
Zakliktaće hrabro:
Stan', dupmane kleti!
Smrt svakome, koji našoj
Narodnosti preti.
Nek ga nema više,
Ko nam jezik gazi,
Ko nam neda napred iđi
Na prosvetnoj stazi.
Nek ga nema više,
Ko nam ime crni,
A prava izvojevana
Sve većma nam krni!
Il' ni tebe više
Neka nema, rode:
Bez jezika, narodnosti
Časti i slobode!
