ДАВНО МИ ВЕЋ СРЦЕ...
Давно ми већ срце
Давно нешто слути;
Огорчење све веће је
Све се већма мути.
Облаци су тешки,
Облаци су густи;
Отворе ли те аждаје
Ужасне чељусти:
Засевнуће муње
Затутња ће громи,
Земља ће се да затресе
А небо да ломи.
Дигнуће се вихар,
Добра бити не ће, —
Као плеву, у ништавост
Престоле разнеће.
Дигнуће се раја
Против зулумћара,
Истргнуће крвопилца
Добра си ханџара.
Закликтаће храбро:
Стан', дупмане клети!
Смрт свакоме, који нашој
Народности прети.
Нек га нема више,
Ко нам језик гази,
Ко нам неда напред иђи
На просветној стази.
Нек га нема више,
Ко нам име црни,
А права извојевана
Све већма нам крни!
Ил' ни тебе више
Нека нема, роде:
Без језика, народности
Части и слободе!
