Gruica dijete i silan Asan-Aga
(Iz Dragačeva)
Rano rani Turkinja devojka,
Rano rani za goru na vodu,
Da donese studene vodice,
I umije svoje belo lice.
Kada dođe na vodu studenu, 5
Tu bijahu trideset hajduka,
I svih tridest dopanuli rana,
Osim jedno golobrado dete,
Po imenu Novaković Grujo.
Kad to viđe Turkinja devojka,
Prepade se žalosna joj majka,
Pleći dade biježati stade,
Al' nedade bežati joj Grujo,
Već poskoči na noge lagane,
Uhvati je za bijelu ruku,
Pa je poče Bogom sestrimiti:
„Bogom sestro Turkinja devojko!
„Ti nas nemoj danas prokazati
„Kod tvog brata silnog Asan-Age,
„Jer smo grdnih dopanuli rana.“
Pa se maši rukom u džepove,
Te izvadi stotinu dukata,
Pa ih dade Turkinji devojci.
Al' da vidiš Turkinju devojku,
Ona nehte ni do dvora doći,
Već povika iz grla bijela,
Te doziva silan Asaan-Agu:
„O moj brate silan Asan-Aga!
„Hajde brate za goru zelenu,
„Baš na vodu pod zelenu jelu,
„Tu ćeš naći trideset hajduka,
„Svih trideset dopanuli rana,
„Osim jedno golobrado dete,
„Baš kanda je Novaković Grujo,
„I njega ćeš lako uhvatiti.“
Kad to začu silan Asan-Aga,
On poskoči od zemlje na noge,
Te pripasa svijetlo oružje,
I povede trideset Turaka,
Pa hodoše za goru, na vodu,
Baš na vodu, pod zelenu jelu.
Al' da vidiš Novaković Gruja,
On uzima ranjene hajduke,
Te ih sakri u zelene jele.
Kada dođe silan Asan-Aga,
I dovede trideset Turaka,
Oko vode redom posjedaše,
Pa legoše sanka boraviti,
Stražu čuva, Turkinja devojka.
Kad to viđe Gruica dijete,
Skide kapu u desnicu ruku,
Pak se vuče od jele do jele,
Dok ne dođe do najkrajnje jele,
Gde bijaše Turkinja devojka,
Pa je mladu uhvati za ruku,
A maramom saveza joj usta,
Odvede je Starini Novaku,
Pa se vrati opet među Turke,
Golu sablju nosi u rukama,
Kada dođe do vode studene!
On poteže sablju od pojasa.
Te posječe trideset Turaka,
Kada dođe silnom Asan-Agi,
Tu je njemu loša sreća bila,
Opazi ga silan Asan-Aga,
Pa poskoči od zemlje na noge,
Hvatiše se u kosti junačke,
Nosiše se tri-četiri sata,
Dok se Grujo vrlo umorio,
I njega su pjene popanule,
Popanule bele i krvave,
A Turčin se jakom oznoio.
Kad to viđe Starina Novače,
On dohvati bistra dževerdana,
Pa ga ljubi s' obadvije strane;
„Dževerdane moje dobro staro!
„Nemoj mene s' vatrom prevariti,
„Za oko te ni moligi neću.“
Pa on gađa silnog Asan-Agu ,
Puče puška ne ostala pusta,
Te pogodi silnog Asan-Agu,
Na dobro ga mesto pogodio,
Među puca, gde mu srce kuca,
Kad to viđe Gruica dijete,
Uplaši se vesela mu majka,
Jer misljaše njega neko gađa,
Pa poteže silnog Asan-Agu,
Posadi ga u travu na glavu,
Pa dohvati sablju okrnjčinu,
Te mu rusu odsiječe glavu.
Za tim hode, među svoje društvo,
Pa uhvati Turkinju devojku,
Te joj obe odsiječe ruke,
I provuče kroz bijele dojke,
Pa joj vako progovara Grujo:
„Eto sada Turkinja devojko!
„Pa ti idi bijelome dvoru,
„Te se hvali bratu Asan-Agi,
„Što si jutros mlada zadobila,
„Od Gruice Novakovog sina.“
Zapisao: Milan Đ. Stanić
Pevač:
Zapisano u Dragačevu
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
