Groznica srca
| Groznica srca (1915) Pisac: Vladimir Čerina |
I ovaj dan ti, srce, niko nije čuo
Tvoj glas što moli k’o molitva struna;
I ovaj dan je bio zaludan i truo,
Kao čežnja tvoja očajanja puna.
Na svačija, srce, kucalo si vrata,
Odzivalo žedno na svačije ime,
Slušalo si strepeć šum svačijih bata,
Tužilo k’o more sa valima plime.
Srce, otkud ova čežnja sveobjamna
Od koje smo tužni svakog dana blieđi?
I otkud ta strepnja nejasna i tamna —
Svi su snovi naši sve blieđi i rieđi.
O, nesretno srce, ništa tvoje nije
Izvan bola tvoga, niti drugo ima
Žudno da ti priđe ma otkud i čije;
Dvaest ljeta živiš neshvatljivo svima.
Dvaest ljeta moliš nejasno u tami,
Dvaest ljeta kuneš sunca i visine;
Svaka ljubav tvoja trula s tobom gine;
K’o dva crna groba mi živimo sami.
Avaj; niko ne zna koliko je silno
Ovo srce moje što stanuje u me;
Svake noći zalud govori umilno
Sve žalosti svoje zviezdama što šume.
A kad u noć s gorâ pođe jato vrana
I oblaci gluho pustim nebom plove,
Tad osjeti bolno da će jednog dana
Poć bez gasa gdje ga glas beskrajni zove.
- Milano, 1915.
Izvor[uredi]
1918. Zabavnik : dodatak „Srpskih novina”. God. 2, br. 14, str. 5.
|