Грозница срца

Грозница срца  (1915)  Писац: Владимир Черина

И овај дан ти, срце, нико није чуо
Твој глас што моли к’о молитва струна;
И овај дан је био залудан и труо,
Као чежња твоја очајања пуна.

На свачија, срце, куцало си врата,
Одзивало жедно на свачије име,
Слушало си стрепећ шум свачијих бата,
Тужило к’о море са валима плиме.

Срце, откуд ова чежња свеобјамна
Од које смо тужни сваког дана блиеђи?
И откуд та стрепња нејасна и тамна —
Сви су снови наши све блиеђи и риеђи.

О, несретно срце, ништа твоје није
Изван бола твога, нити друго има
Жудно да ти приђе ма откуд и чије;
Дваест љета живиш несхватљиво свима.

Дваест љета молиш нејасно у тами,
Дваест љета кунеш сунца и висине;
Свака љубав твоја трула с тобом гине;
К’о два црна гроба ми живимо сами.

Авај; нико не зна колико је силно
Ово срце моје што станује у ме;
Сваке ноћи залуд говори умилно
Све жалости своје звиездама што шуме.

А кад у ноћ с гора̂ пође јато врана
И облаци глухо пустим небом плове,
Тад осјети болно да ће једног дана
Поћ без гаса гдје га глас бескрајни зове.

Милано, 1915.

Извор

1918. Забавник : додатак „Српских новина”. Год. 2, бр. 14, стр. 5.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Черина, умро 1932, пре 92 године.