Grifos

Milutin Bojić

Grifos Pisac: Milutin Bojić

Grifos

Ti, crvena ženo, s očima od vatre,

Strasna kao more, razbludna kô zmija,

Tražiš moje hoću, da tvoj žar ga satre,

I siktanju tvome moj grč bola prija.

Odlazi, o strasna carice satira,

I sažeži kose i razgubaj usne,

I razlupaj mramor nimfijskih kumira,

I raščupaj nedra krv na njih da pljusne.

Duboko u mene zarila si nokte.

Ja u divljem vrisku čupam svoje prsi,

Grizem sama sebe i jaučem dok te

Osećam gde piješ moje muške rsi.

Izmrvljen i krvav, a pijan od zlosti,

Ja osećam: ponor očiju me guta,

A tvoj ludi tanac prožima mi kosti,

Tvoj niobski osmeh mozak mi poluta.

Celovom bi jednim spržila me cela,

Ispila svu mladost i drhtanje soka,

Dok bi tvoja dojka ledena i bela

Golicala groblje mog sprženog oka.

Aj, čupao bih ti usne, vrat i oči,

Smrvljenu do smrti zasuo te blatom,

Na nadgrobnoj tvojoj urezao ploči

Grifosa praćena keruvimskim jatom;

Velikom i strašnom kletvom iz dubina

Mrtvu bih te kleo lud od očajanja,

Pio bih u bolu i, pijan od vina,

Jecao u ponoć pesmu pokajanja;

Luče nove vere hteo bih da dižem

Za vekove nove kô znak vaskrsenja,

Ja, što kô kraj sfinksa u prašini gmižem,

Ja, suludi Juda palog pokolenja;

Apostolskim zvukom simfonije jedne

Pevao bih himnu što umrle budi,

Ali... moje usne za usnama žedne,

A izmrvljen mozak traži smrt u bludi:

Dršćući te grlim rukom što sva peče,

Propinju se tebi ispucale usne,

Duša hoće večnost poljupcem da reče,

A krv u kap jednu stopi se i zgusne.

Avaj, sfinkse vreli požudnih usana,

Ti si ludi demon, što ljubeći davi,

Ti si vrelo podne mog blistavog dana,

Orao što žrtvu diže i krvavi.

1911

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.