Greh Đure Daničića
Bolan leži Daničiću Đura
ni umire ni mu bolje biva;
kroz kosti mu trava proklijala,
a kroz uši muje prolatile.
Pitala ga ostarela majka: 5
„Sine Đuro, što si sagrešio?
veće ima devet godin dana
ni umireš, ni ti bolje biva.
Kaži majke što si sagrešio?“
„Kad me pitaš, pravo da ti kažem: 10
ja sam, majke, tri greha zgrešio.
Imao sam devet mile kume.
sve sam devet kume obljubio.“
„To se, sine, u greh ne pisuje.
Kaži majke drugo sagrešenje.“ 15
„Ja sam, majke, na Đurđeva dana
zapalio do devet pojate;
izgoreše pojate s jaganci.“
„To j’ zgrešenje, ali ne toliko.
Kaži, sine, treće sagrešenje.“ 20
„Ja poranih rano u subotu,
a na onu crkvu Gračanicu.
Dve su žene na krštenje došle;
Svaka drži dete u naručje,
pa me, majke, obe okumiše. 25
Jedna beše sirota krišćanka,
druga beše bogata Latinka.
Taj što beše sirota krišćanka,
njojno čedo muško dete beše,
na vr glavu zlatnu dlaku ima, 30
to mu piše, majke, da caruje.
Taj što beše bogata Latinka,
njojno čedo žensko dete beše.
Zlatnu dpaku Latinka videla,
pa ovako mene govorila: 35
'O moj kume Daničiću Đuro,
ti da oćeš decu da promeniš,
dala bi ti od zlata košulju
koja nije brdom uvedena,
nit’ razbojem ona natkavana, 40
već gu vezlo trijes devojaka —
na sve trijes oči ispadnule
dok košulju zlatnu navezale’.
Ja sam voj se tvrdo zaklinjao
da ću njinu decu da promenim, 45
zaklinja se u jedinca sina,
u jedinca nejakoga Jovu.
Ako li im decu ne promenim,
da ispečem nejakoga Jovu,
da ispečem pa da ga izedem. 50
Tad me kuma bogato darila
i dade mi od zlata košulju.
Pa si pojdo kroz goru zelenu.
Blaji, trči, jedno vaklo jagnje
naokolo nigde nikog nema, 55
a ja siđo od konja na zemlju
pa uvatim ono vaklo jagnje
ispečem ga pa ga i izedem.
Samo osta jedna desna plećka.
Ja gu metnem u desna bisaga. 60
Kad sam došo u svojega doma,
kuka, plače moja verna ljuba:
’Imali smo jednog milog sina
po imenu nejakoga Jovu,
ali to se bogu ne sviđaše, — 65
pretvori ga jedno vaklo jagnje,
pa pobeže u goru zelenu.
Juri trči jagnje po gorice
kao dete s decu po sokaci.’
Njoj sam tada, majke, govorio: 70
’Tuj je dete s decu po sokaci.
Ajd’ idemo kući da jedemo,
pa posle će Jovu da tražimo.
Imam nešto pečenoga mesa.
Pruži ruku u desna bisaga 75
da tu ima jedna desna plećka.’
Kad izvadi, nije desna plećka,
no je desna ruka od Jovana.“
„Tuj si, sinko, mnogo sagrešio.
Još da ležiš devet godin’ dana 80
i tad da se sa dušom rastaneš.
Crna zemlja tebe ne primala.“
Kad izminu devet godin’ dana,
tad je dušu Đura ispuštio.
U crnu ga zemlju saraniše, 85
al’ ga zemlja sama izbacila.
Najposle ga zveri rastrgnule.
