Zapasoh se za kozama
Zaboravih s' oženiti;
Imam strica domišljena
A strikaču domišljaču,
Oni će se domisliti 5
Pa će mene oženiti,
Prosiće mi djevojčicu
Materinu jedinicu
Babajkovu mjezimicu,
Aršin dugu dva široku. 10
Ne more joj suknja biti
Do l' ponjava od tri pole;
Ne more joj prsten biti
Doli gužva oračica;
Ne more joj peča biti 15
Doli vreća ararina;
Ne more joj pojas biti
Dol' konopac od vršaja;
Ne more je konj nositi
Do li kola od olova 20
I u koli sto volova.
Gonio ih đuvegija
„Ajs, Malota! Stu, Stanota!
Nije prova ni šenica
Već je moja suđenica. 25
Kada momu dovedoše
Sve dovratke povadiše
Dok je u dom uvedoše,
Dadoše joj večerati
Sedam stapa mlaćenica 30
Osam vrućih prosenica,
I izjede mlada moma.
Još govori mlada moma:
„Mili Bože, huda doma
Đe ja sita ne večerah!“ 35
Razljuti se đuvegija,
Zakla njojzi bika voka,
I izjede mlada moma.
Al govori mlada moma:
„Mili Bože, dobra doma, 40
Ja se sita navečerah,
Samo osta jedno rebro,
Dok ne osta ne bi dosta!“
Kad u jutru dan svanuo,
Usta moma gologlava, 45
Ona mlada poređuje
Kud će koje na poslove:
Posla svekra za kozama,
A svekrvu za kozići,
đuvegiju za teoci, 50
Ona ide u mehanu
Piti vino s delijama.
Kad u veče dvoru došla
Al' kozići posasnuli
A teoci u kupusu. 55
Al' govori mlada moma:
„Davor svekre, kozja brado!
Da mi nije prvo jutro
Glavom bih ti ječam tukla!
Svekrvice, zailjačo. 60
Da mi nije prvo jutro
Kose bih ti odrezala
Pa bih s njima dvore mela!
Đuvegija, zavrzane!
Da mi nije prvo jutro, 65
Ja bih tebe samarila.
Na te drva tovarila!“
Srpske narodne pesme (ženske), većinom ih u Slavoniji skupio Đorđe Rajković. Izdala "Matica srpska", u Novome Sadu u štampariji Ignjata Fuksa, 1869., str. 158-160.
