Запасох се за козама
Заборавих с' оженити;
Имам стрица домишљена
А стрикачу домишљачу,
Они ће се домислити 5
Па ће мене оженити,
Просиће ми дјевојчицу
Материну јединицу
Бабајкову мјезимицу,
Аршин дугу два широку. 10
Не море јој сукња бити
До л' поњава од три поле;
Не море јој прстен бити
Доли гужва орачица;
Не море јој печа бити 15
Доли врећа арарина;
Не море јој појас бити
Дол' конопац од вршаја;
Не море је коњ носити
До ли кола од олова 20
И у коли сто волова.
Гонио их ђувегија
„Ајс, Малота! Сту, Станота!
Није прова ни шеница
Већ је моја суђеница. 25
Када мому доведоше
Све довратке повадише
Док је у дом уведоше,
Дадоше јој вечерати
Седам стапа млаћеница 30
Осам врућих просеница,
И изједе млада мома.
Још говори млада мома:
„Мили Боже, худа дома
Ђе ја сита не вечерах!“ 35
Разљути се ђувегија,
Закла њојзи бика вока,
И изједе млада мома.
Ал говори млада мома:
„Мили Боже, добра дома, 40
Ја се сита навечерах,
Само оста једно ребро,
Док не оста не би доста!“
Кад у јутру дан свануо,
Уста мома гологлава, 45
Она млада поређује
Куд ће које на послове:
Посла свекра за козама,
А свекрву за козићи,
ђувегију за теоци, 50
Она иде у механу
Пити вино с делијама.
Кад у вече двору дошла
Ал' козићи посаснули
А теоци у купусу. 55
Ал' говори млада мома:
„Давор свекре, козја брадо!
Да ми није прво јутро
Главом бих ти јечам тукла!
Свекрвице, заиљачо. 60
Да ми није прво јутро
Косе бих ти одрезала
Па бих с њима дворе мела!
Ђувегија, заврзане!
Да ми није прво јутро, 65
Ја бих тебе самарила.
На те дрва товарила!“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 158-160.
