Gospođici N* (Po volji svoje sudbe klete)

Vojislav Ilić

Gospođici N* Pisac: Vojislav Ilić

Gospođici N*

Po volji svoje sudbe klete,

Progonjen strašnom burom zla,

A misleć na vas, milo dete,

Iz daljine vam pišem ja.

Ja, zbilja, na to nemam pravo,

Al' vi ćete mi dati sad;

Moje je pravo odnô đavo,

A obazrivost - bol i jad

3a prošlom srećom. Tužna misô

Na ljubav našu i na sve

Nagonila me, te sam pisô

Lakomislene retke te.

Meni je samom jako krivo,

Zašto se večno sećam vas.

Al' sećanje me goni živo

I uspomenâ moćni glas!

Ko smoren putnik iz tuđine,

Kome je mrzak život mlad,

Na obalama bujne Drine

Ja često sanjam onaj grad

U kome buru prve strasti

S veselom pesmom sretah ja,

I san, ispunjen čudne slasti,

I dan bez mira, noć bez sna...

Jypeću naglo sa visina,

U slobodnome toku svom

Šumi i tutnji hladna Drina,

I kovitla se preda mnom.

Po njenim mirnim obalama,

Kao jedini nakit njen,

Sa svojim vitkim grančicama

Žalosna vrba baca sen.

U tome hladu, mrka lika,

Kad sunce žeže, kipti znoj,

Po kakav Turčin iz Zvornika

Spokojno puši čibuk svoj

I ćuteć gleda na talase,

Pruživši dugi, crni vrat,

Dok blizu njega mirno pase

S bosanskom robom verni hat.

Ritovi, njibe i vrbljaci

Naokolo se šire svud,

A kad se pogled vodom baci,

Do spruda peščan stoji sprud;

I čak daleko, sred planina,

Gde pribežišta traži zver,

Kâ gorda slika ispolina

U oblake se diže Cer.

Kad sunce spusti kose zrake,

I tiho padne suton bled,

Sakrivajući u oblake

Bosanskih gora daljni red,

Ja samac bludim po obali,

Spokojan, tih u miru tom,

Pa slušam, kako šume vali

U nemirnome toku svom;

A misô moja žuri tada

Severu daljnom, gde ste vi,

I noć zvezdana tiho pada,

Dubokim sankom zemlja spi.

I jednoliko, sred tišine,

Udvajajući noći kras,

3agrmi pesma iz daljine

I tamburine zvučni glas;

Duša mi čudne snove sneva,

I ove pesme sva je plen...

Odakle ide? Ko je peva?

I šta li znači smisô njen?

Loznica, 15. mart, 1886 god.

Izvori

• Vojislav Ilić: Sabrana dela, Lirsko pesništvo 1872-1886, Vuk Karadžić, Beograd, strana 266-267.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.