Razbolje se gondže Mehemede,
Sve ga redom cure oblazile,
Samo nije Mejra jauklija.
Tri put joj je govorila majka:
„Ajde, Mejro, ti obiđi Mehu!“ 5
Al’ se Mejra nanudit’ ne može,
Veće šeće na gornje čardake,
Te oblači đuzel - odijelo,
A najpošlje bratovu dolamu.
Ona šeće u tople podrume, 10
Pa izvede bratova malina,
Dovede ga binjeg taš kamenu,
„Alah!“ reče, na malina kleče.
Trči mlada preko polja ravna;
Kad je bila do Mehina dvora, 15
Sitno kucka alkom na vratima,
Pa povika iz grla bijela:
„Ko se krije neka se sakrije,
Doš’o jaran obići jarana!"
Sakriše se Mehagine seke 20
A i ona ostarjela majka;
Mejra šeće na gornje čardake,
Pa ulazi u šikli odaju:
— „Selam aleć, gondže Mehemede!“
— „Aleć selam, neznani jarane!“ 25
— „Šta te boli, gondže Mehemede?“
— „Mene boli i srce i glava.“
— „Je l’ te kogod oblazio mlada?“
— „Sve su mene cure oblazile,
Samo nije Mejra jauklija, 30
Da mi dođe Mejra jauklija
Čini mi se, lakše bi mi bilo.“
— „Varaj, Meho, ne bi l’ prevario!“
— „Varao sam, prevarit’ ne mogu.“
— „Prosi, Meho, ne bi l’ isprosio!“ 35
— „Prosio sam, isprosit’ ne mogu.“
— „Troši, Meho, žute dukatiće!“
— „Trošio sam, ali fajde nema.“
Mejra meće ruke u džepove,
Izvadila kutiju šećera: 40
— „Naj ti, Meho, ti osladi usta!“
Ona meće ruke u njedarca,
Pa izvadi crvenu jabuku:
— „Uzmi, Meho, ti potopi dušu!“
Pa iziđe iz šikli odaje. 45
Kad je bila na vrh merdevina,
Prosu Mejra sitne pletenice.
Gledale je Mehagine seke,
A i ona ostarjela majka,
Povikaše iz grla bijela: 50
„Diž’ se, Meho, da bi se ne dig’o!
Nije ono neznani jarane,
Već je ono Mejra jauklija!“
Skoči Meho k’o da se pomami,
Dokle Meho na vrh merdevina — 55
Mejra bila na dnu merdevina;
Dokle Meho na dnu merdevina —
Mejra bila u mermer avliju;
Dokle Meho u mermer-avliju —
Mejra bila poljem širokijem; 60
Dokle Meho poljem širokijem —
Mejra bila lugom zelenijem;
Doklen Meho lugom zelenijem —
Mejra bila svome b’jelom dvoru;
Kad to viđe gondže Mehemede, 65
Pade jadan u zelenu travu,
Kako pade — teslim dušu dade.
