Golotinja Use
Tursko momče dobra konja hrani,
Hrani njega sedam godinica,
Niti viđa sunca nit mjeseca,
Van da Usu mlada u podrumu,
Jal' njegovu ostarilu majku. 5
Ali Use vrlo opotrebi,
Nestalo mu ječma u hambaru,
A nestalo u kesi novaca,
On nemade za što hranit' konja.
I još mu je muka dodijala, 10
Jer se junak oženio nije,
A vrlo mu odilo propalo,
Na njem ništa od odiće nema,
Neg' na noguh šajakli tozluci,
Njemu prsti kroz njih propadali; 15
I na njemu zelena dolama,
I kroz nju mu ramena propala;
Na glavi mu fez kapa crljena, __
I kroz njeg' mu perčin provirio.
Pa dozivlje svoju staru majku: 20
„Što ću sada, moja stara majko?
„Ja sam vrlo baš opotrebio,
„Ja ću prodat' svoga dobrog' konja.“
Onda mu je govorila majka:
„Vodi konja u nove čaršije, 25
„Cini konja stotinu dukata.“
Jedva Use toga dočekao,
Vodi konja u nove čaršije,
K njemu ide jedan stari Dedo:
„Davorito, Golotinjo Use! 30
„Što ti ciniš dobra doru svoga? –
„Cinim njega stotinu dukata.“ –
„Nebudali, moje dite drago!
„Evo tebi pedeset dukata.“
Na to dite ništa i negleda, 35
Van sve voda konja po čaršiji.
Jopet njemu Dedo govorio:
„Use sine, moje dite drago!
„Ako ti je konjic na prodaju,
„Evo tebi šesdeset dukata. 40
„Još ako se moreš pouzdati,
„Da je konjic dobar na obdulju,
„Kršan jesam šićar upazio:
„Sina ženi paša Radoslija,
„Sina ženi a dva ti suneti, 45
„Na obdulju meće robinjicu,
„Uz robinju stotinu dukata.“
Dalje Use ništa i nesluša,
Krenu konja svom' bijelom' dvoru.
Al' u Use velika potreba, 50
Bos je konjic u sve četri noge,
On ga nema za što podkovati.
Govori mu ostarila majka:
„Dobar ti je tebi nalbadžija,
„Na vjeru će t' konja podkovati.“ 55
„Na obdulji bit će trista konja,
„Bedevija crnog' Arapine.
„Đe god bude bila ta obdulja,
„Nijedan joj konj uteko nije.
„Ako sivi tvoj uteče dore, 60
„Ti 'š dobiti tanahnu robinju,
„Uz robinju stotinu dukata.“ –
Svi s vodaju konji na obdulji,
Al' nevoda Use Golotinja,
Van on voda konja po ordiji. 65
Traže Turci, ko će trkat konje,
Al' netraži Use Golotinja.
Zavedoše konje na obdulju,
Uprav, brate, četrdest urih
I četiri joštere daljine, 70
Zavedoše trista dobrih konja,
A sve Use sam svojega voda.
Kad su lipo konje usporedili,
Potekoše preko polja ravna,
Najstrag Use na svojem doratu. 75
Kad su bili u trećemu satu,
Use nešto provrgao za se.
Kad su bili u petome satu,
Dostigo je brzu bedeviju.
Al' mu veli crni Arapine: 80
„Davorito, Golotinjo Use!
„Kako moreš konju kindisati,
„Kad je tebi dorat obosio,
„Obosio u sve četri noge ?“
Milostan se Use dogodio, 85
Pa on sjao s svoga dobrog konja.
Dok sve četri digo konju noge,
Arap se je daleko odmako.
Al' ošinu Use Golotinja,
Dotle konja ni dodio nije. 90
Kad je bio u devetoj uri,
On Arapa jope dostignuo,
Jednom šika crnog' Arapinu,
Jednom njega, dvaput bedeviju,
Pa ga metnu od zada za leđa, 95
I ošinu doru na robinju.
Kad doćero do robinje mlade,
Sjao s konja Golotinja Use,
Na njeg' baca staru biljetinu,
Jer je njemu žao svoga dore. 100
Kad doleti crni Arapine,
A na svojoj brzoj bedeviji,
On izvadi puške iz obluka,
Pa on ubi dorata Usina.
Pade konjic u travu zelenu, 105
A po njemu Use Golotinja.
Jedva njega tu obeseliše,
Arapini ruke savezaše,
I dadoše Usi bedeviju,
Dadoše mu tanahnu robinju, 110
Uz robinju stotinu dukata.
On otide svom' bijelom' dvoru,
I odvede tanahnu robinju,
I s njome je porod izrodio,
Jednog' sina i četiri kćeri. 115
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
