Lipa Mare dugu njivu žanje
Zlatim srpom, bilima rukama.
Kud je Mare srpom zažinjala,
Tuda Ive iz vojnice dojde:
„Mare moja, si l' mi južinala?" 5
„Nisam, Ive, jošće ni ručala!"
Ive šeće staroj majki svojoj:
„Aj, starice, mila majko moja,
Da nij' moja ni ručala Mare!"
„Lažeš, Ive, ti i tvoja Mare!" 10
„Aj, starice, mila majko moja,
Ako lažem ja i moja Mare,
Al ne lažu moje Mare lica —
Bili su joj beli i rumeni,
A sad su joj črni i uveli!" 15
