Gavran harambaša i Limo

0001 Knjigu piše Gavran harambaša,
0002 Knjigu piše, na mezile prati,
0003 Prati knjigu k moru debelome,
0004 Pobratimu harambaši Limu:
0005 „Pobratime, Limo harambaša!
0006 „Knjigu viđi, ne počasi časa,
0007 „Brže zovi Đura barjaktara,
0008 „Nek razvije krstata barjaka,
0009 „Pod barjaka pokupi junake,
0010 „Po izboru trideset junaka;
0011 „Prati haber, list knjige bijele,
0012 „Prati haber Rosniću Stevanu,
0013 „Koji može stići i uteći
0014 „I na domet tankom puškom ubit’,
0015 „Nek ti s’ i on pod barjakom nađe.
0016 „Ja kad skupiš, pobratime Limo!
0017 „Kade skupiš taku dobru četu,
0018 „Hajde šnjome Bišću na krajinu,
0019 „U visoku Bišćansku planinu,
0020 „Đeno ima suhovrha jela,
0021 „I pod jelom jedan bijel kamen,
0022 „Kod kamena jedna voda ladna,
0023 „Tu ćeš mene naći, pobratime,
0024 „Sa mnom hoćeš svu družinu moju:
0025 „Eli mene kažu prijatelji,
0026 „Dobar šićar ide uz planinu,
0027 „A od Bišća Fazli-haračlija,
0028 „Hoće Turčin s blagom uz planinu,
0029 „Kažu, brate, sedam mazgi blaga
0030 „U Turčina, što je pokupio:
0031 „Krasan šićar baš za nas hajduke;
0032 „Tu hoćemo blago dijeliti,
0033 „Dijeliti blago kalpacima,
0034 „Jal družina rane zavijati.
0035 „Čuješ li me? Pobratime Limo!
0036 „Hitro hitaj i noći i dnevni,
0037 „Ja dok nije Turčin prohodio,
0038 „Da ranije druma ufatimo.”
0039 Knjiga dođe harambaši Limu,
0040 Milija mu od očiju bila,
0041 Brže zove Đura barjaktara:
0042 „Moj sokole, Đuro barjaktare!
0043 „Razvij barjak, udri pred kapiju,
0044 „Nek se kupi trideset junaka,
0045 „Nemoj puštit’ rđu pod barjaka,
0046 „No ti kupi sve glavne junake,
0047 „Koj’ od rane jaoknuti ne će,
0048 „Pored sebe uplašiti druga;
0049 „Ja sam noćas pratio saiju
0050 „Za našega Rosnića Stevana,
0051 „El nam Stevo hoće trebovati.”
0052 Barjaktar ga hitro poslušao,
0053 Razvi barjak, i skupio društvo,
0054 I tu dođe Rosniću Stevane.
0055 Društvo diže Limo harambaša,
0056 Otidoše, dugo putovaše,
0057 I na njino mjesto dolaziše,
0058 Na ročište, đe su se ročili,
0059 U Bišćansku visoku planinu;
0060 Prije njega Gavran dolazio,
0061 I pod jelom sovru postavio,
0062 Jedu ljeba i pijahu vina;
0063 A kad dođe harambaša Limo,
0064 Te im Božu pomoć nazivaše,
0065 Svi pred njime na noge skočiše,
0066 Ruke šire, u lica se ljube,
0067 Za lako se zdravlje upitaše,
0068 Za gotovu sovru zasjedoše,
0069 Jedu ljeba i pijahu vina,
0070 Sve gledaju drumom niz planinu,
0071 Kad će sila Fazli-haračlija;
0072 Al’ da vidiš muke i nevolje!
0073 Nema njima Fazli-haračlije,
0074 Hajducima ljeba nestanulo,
0075 Nesta ljepca i crvena vinca:
0076 U torbici tanka brašnjenica!
0077 No siđeše tri četiri dana,
0078 A nijedan ljeba ne okusi,
0079 Ni obide crvenoga vina.
0080 Junacima muka dosadila,
0081 Al’ junaci tvrđi od kamenja,
0082 Trpe glađu i junačku žeđu,
0083 Niti kakav riječi besjedi;
0084 Al’ ne trpi harambaša Limo,
0085 Pobratimu ružno progovara:
0086 „Pobratime, Gavran harambaša!
0087 „Znaš li, more, ne znali te ljudi!
0088 „Da sam tebe knjigu opravio,
0089 „Ka’ što si je k mene opravio,
0090 „Davno bismo blago dijelili,
0091 „Jal’ družina rane zavijala;
0092 „Ti me, more, slomi i prevari
0093 „Na daleko Bišću na krajinu,
0094 „Smori mene i družinu moju
0095 „A i glađu i junačkom žeđom.
0096 „Brže plaćaj mene i družini:
0097 „Svakom drugu po tridest dukata,
0098 „Mene starcu stotinu punijeh;
0099 „Ako l’ tako ispuniti ne ćeš,
0100 „Kunem ti se svačim na svijetu!
0101 „Šarka mi je puška otežala,
0102 „Otežala na ramenu mome,
0103 „A puška je moja harčalija:
0104 „U pušci je dvanaest sačama,
0105 „Svaka sačma od dvanaest drama,
0106 „A u zrnu puno sedamnaest,
0107 „Pušku ću ti u prsi sasuti,
0108 „Sve ću tvoje kosti izlomiti,
0109 „A tvoje ću srce izgoreti,
0110 „Kroza te će ogrijati sunce.”
0111 Prepade se Gavran harambaša,
0112 Pobratimu Limu progovara:
0113 „Nemoj tako, pobratime Limo!
0114 „Mo’š ti mene danas kidisati,
0115 „I mo’š puškom mene ištetiti;
0116 „No potrpi jošte danak jedan:
0117 „Jal’ nijesmo druma pogodili,
0118 „Jal’ smo staru sreću izgubili,
0119 „Jali nas je netko prevario.
0120 Al’ to Limo ništa ne slušaše,
0121 No zagleda svoju šarku pušku,
0122 Pobratimu kidisati šćaše.
0123 Skoči Gavran časa ne počasi,
0124 Pušku svoju spodbi po srijedi,
0125 Zatrča se hitro niz planinu,
0126 Kako jeljen od godine dana,
0127 A ostavi društvo na planini,
0128 Doke dođe više Bišća grada
0129 I viš’ onog polja Bišćanskoga,
0130 On se penje na zelenu jelu,
0131 Pogleduje Bišću na krajinu,
0132 Al’ je Bišće tama popanula;
0133 Kad pogleda uz polje Bišćansko,
0134 Pramen magle polje pritiskao,
0135 Ne bijaše magla od daždica,
0136 No od pare konjske i junačke:
0137 Eto sile Fazli-haračlije!
0138 No da je ti okom sagledati,
0139 Kakva sila ide sa Turcima!
0140 Ko najprvi bješe pred Turcima!
0141 Silno vlašče Petre Mrkonjiću,
0142 Koga kažu da takoga nema,
0143 Koji zemlje mloge ustrašio
0144 Šnjegovijem jadom i ršumom;
0145 Pred Turcima bješe odmakao,
0146 Ne bi njega puška doturila;
0147 Na doratu noge prekrstio,
0148 A titra se sila s buzdohanom,
0149 On buzdohan baca u visinu,
0150 A u desnu dočekuje ruku;
0151 Za vlašićem Petrom Mrkonjićem,
0152 Za njim ide haračlijn ćehaja
0153 Na kulašu konju debelome;
0154 Za ćehajom Fazli-haračlija
0155 Na njegovu atu bijelome;
0156 Za Turčinom Fazli-haračlijom
0157 Potpunice sedam mazgi blaga
0158 I stotina iz Bišća Turaka,
0159 I trideset iz gore pandura
0160 Sve družina Petra Mrkonjića,
0161 Da proprate blago kroz planinu,
0162 El planina strašna od hajduka,
0163 Sve kazuju Lima i Gavrana.
0164 A kad viđe Gavran harambaša,
0165 Kada viđe silu sa Turčinom,
0166 Kad sagleda Petra Mrkonjića,
0167 Ufati ga drhat i groznica,
0168 Te niz jelu hitro poletio,
0169 Do po jele od grane do grane,
0170 Od po jele skoči na zemljicu,
0171 Uz planinu hitro potrčao,
0172 On plašivo u družinu dođe,
0173 Mučno dođe, a mučnije kaže:
0174 „Bjež’te braćo, kuđe koji može!
0175 „Niti ima boja ni šićara,
0176 „Kakva sila ide sa Turčinom:
0177 „No iz Bišća stotina Turaka,
0178 „I trideset iz gore pandura
0179 „Sve družina Petra Mrkonjića;
0180 „Nijesam se, braćo, prepanuo
0181 „Od Turaka, ni pak od pandura,
0182 „Braćo moja! Da vi pravo kažem:
0183 „Od Petra me ufati groznica!
0184 „S konjem će nas, braćo, pogaziti,
0185 „A sa sabljom glave ištetiti.”
0186 Šćaše Gavran društvo prepanuti,
0187 Al mu ne da harambaša Limo,
0188 No mu Limo ružno progovara:
0189 „Kopilane, a ne pobratime!
0190 „Ni si junak, niti te rodio,
0191 „Ne plaši mi svu družinu moju.”
0192 Pa ti Limo društvo sjetovaše:
0193 „Braćo moja! Vi se ne prepan’te,
0194 „No vi duge puške naperite,
0195 „Hajte sa mnom malo pod planinu,
0196 „Pod planinu u tijesne drume;
0197 „Načinite tvrde meterize,
0198 „Ispravite ploče pored sebe,
0199 „To kamenjem prsi zaklonite,
0200 „A vi duge puške izmolite,
0201 „Da mi silu malo počekamo.
0202 „Braćo moja i družino redom!
0203 „Nemoj koga da uije guja,
0204 „Nemoj koji pušku da isturi,
0205 „Dok ne pukne moja puška prva,
0206 „Ja ću gledat’ silnoga junaka,
0207 „Ta junaka Petra Mrkonjića;
0208 „Kade pukne moja puška prva,
0209 „Onda udri Đuro barjaktare!
0210 „Onda udri haračlijna ćaju;
0211 „Ti sokole, Risniću Stevane!
0212 „Dobro gledaj Fazli-haračliju;
0213 „Ja kad pukne puška Stefanova,
0214 „Okrenite svi jednijem glasom,
0215 „Pa pušaka više ne punite,
0216 „Od pojasa mače potrgnite,
0217 „A u Turke juriš učinite;
0218 „A ti more, Rosniću Stefane!
0219 „Nemoj, Stevo, mača povaditi,
0220 „Niti više krvi proljevati,
0221 „Teke gledaj Fazli-haračliju,
0222 „Eda bi ga s atom razdvojio,
0223 „Jel ga kažu odviše junaka,
0224 „Pobjeći će Bišću na krajinu,
0225 „Može dići sve iz Bišća Turke;
0226 „Osijeci sedam mazgi blaga,
0227 „Ko ostane, s tobom da dijeli.”
0228 Divno ih je Limo sjetovao
0229 I družinu svoju slobodio,
0230 A mudre je lasno sjetovati.
0231 Ufatiše tvrde meterize,
0232 I kamenjem prsi zakloniše,
0233 A dugačke puške izmoliše,
0234 Lijepo se braća namjestiše.
0235 Stade jeka druma i planine,
0236 Eto sile Fazli-haračlije,
0237 I pred njime Petra Mrkonjića,
0238 No se junak titra s buzdohanom,
0239 Uz buzdohan gvožđe popijeva,
0240 Moli s’ Bogu za zlo bez nevolje:
0241 „Daj mi, Bože, danas u susreću,
0242 „U susreću iz gore hajduke,
0243 „Da s’ okrenem šnjima po planini,
0244 „Na mojemu na konju doratu,
0245 „Neka vide svi iz Bišća Turci,
0246 „Neka vidi fazli-haračlija,
0247 „Neka vide iz gore panduri,
0248 „Što je junak Petre Mrkonjiću!
0249 „Kako ću im kosti izlomiti,
0250 „Kako njine posijeći glave.”
0251 To govori, nesretnja mu majka!
0252 A ne vidi jade isprijeka,
0253 Zla junaka harambaše Lima,
0254 Đe ga gleda niz n jegovu pušku:
0255 Puče puška, ne da izgovorit’,
0256 Te pogodi Petra Mrkonjića
0257 Pod kalpaka među oba oka;
0258 A pusnica puška haračlija,
0259 Do ramena otkide mu glavu,
0260 Ne bi sablja ljevše porubila,
0261 Mrtav pade pod konja dorata.
0262 Puče puška barjaktara Đura,
0263 Te udari haračlijna ćaju
0264 U njegove toke na prsima,
0265 Dva mu čifta toka ištetio,
0266 Al’ bi Ture toke oprostilo,
0267 Na pleći mu čifti iskočiše,
0268 Pred čiftima srce od junaka,
0269 Mrtav pade pod konja kulaša,
0270 Ni zemlja ga živa ne dočeka.
0271 Puče treća puška od hajduka,
0272 Puče puška Rosnića Stevana,
0273 Što veljahu da boljega nema,
0274 Ne pogodi konja ni junaka,
0275 No je pušku pustu prepunio,
0276 Visoko ga puška zametnula,
0277 Te je vitu jelu udarila,
0278 Pola jele na zemlju panulo;
0279 Kade puče puška Stevanova,
0280 Okrenuše svi jednijem glasom,
0281 Dok sve njine pupke isturiše,
0282 Pade magla i pritište druma,
0283 Tada oni mače povadiše,
0284 A u Turke juriš učiniše.
0285 Koliko je junak krvi žedan,
0286 Pohitao Rosniću Stevane,
0287 U hitošti mača povadio,
0288 Posiječe glava nekoliko,
0289 Pa se dockan Stevo dosjetio,
0290 Kako ga je Limo sjetovao,
0291 Da on gleda Fazli-haračliju,
0292 I da gleda sedam mazgi blaga;
0293 Obazre se tamo i ovamo,
0294 Nema blaga, nit’ ima Turčina;
0295 On potrča drumom niz planinu,
0296 Kad je bio u polje Bišćansko,
0297 Al’ eto ti Fazli-haračlije
0298 Na njegovu atu bijelome
0299 U ruke mu Tatarka kandžija,
0300 Ošibuje sedam mazgi blaga,
0301 Te on bježi Bišću na krajinu.
0302 Priviknu ga Rosniću Stevane:
0303 „Stan’ Turčine, Fazli-haračlija!
0304 „Da si mene juče pobjekgao,
0305 „Opet bih te danas pristigao.”
0306 Al’ to Turčin ništa ne slušaše,
0307 No sve bolje poljem izdiraše;
0308 Ćera njega Rosniću Stevane,
0309 Ćera njega, al’ ne može stići,
0310 Konjske noge poljem odmakoše.
0311 Kad se hajduk viđe na nevolji,
0312 On pokleče na desno koljeno,
0313 Na lijevo pušku naginjaše,
0314 Dobro gleda i puškom i okom,
0315 Puče puška, ali ne pogodi,
0316 Ne pogodi Fazli-haračliju,
0317 No bijela ata posred vrata,
0318 Vratne mu je kosti salomio,
0319 Mrtav pusnik pade u travicu,
0320 Junak bješe Fazli-haračlija,
0321 Na noge se s konja dofatio,
0322 Pa s kandžijom blago okupio;
0323 Ne dade mu Rosniću Stevane,
0324 Odmah stiže i odmah prestiže,
0325 Udari ga bahom i ršumom,
0326 Obje mu je ruke savezao,
0327 Svezana ga poljem povratio,
0328 Šćaše da ga ćera u planinu.
0329 Progovara Fazli-haračlija:
0330 „Bogom brate, Rosniću Stevane!
0331 „Pušti mene moje b’jele ruke,
0332 „Pušti ruke i pokloni život,
0333 „Primi mene, Stevo, za bratimstvo,
0334 „Na poklon ti sedam mazgi blaga,
0335 „Tek me danas nemoj poharčiti!”
0336 Njemu Stevo za boga primio,
0337 Te mu pusti ruke obadvije,
0338 Ode Turčin poljem širokijem,
0339 Ode Stevo poljem u planinu.
0340 Kad daleko Turčin odmicaše,
0341 On se poljem često obziraše,
0342 Pa priviknu iz bijela grla,
0343 On priviknu Rosnića Stevana:
0344 „Kopilane, Rosniću Stevane!
0345 „Ta l’ ne vidiš, đe si poginuo?
0346 „Ostavi mi sedam mazgi blaga,
0347 „Jel dok viknem sve iz Bišća Turke,
0348 „Te opkole drume i planine,
0349 „Ni glave se nanositi ne ćeš,
0350 „A kamo li blago dijeliti!”
0351 Ražljuti se Rosniću Stevane,
0352 Ljutito ga natrag okupio,
0353 Još na mjestu mača povadio,
0354 Odmah trči, i omah prestiže,
0355 Od sebe ga mačem ošinuo,
0356 Na dvije ga pole prekinuo,
0357 Pa se vrati, ode uz planinu.
0358 A kad dođe Stevo u planinu,
0359 Đe su šnjima kavgu zametnuli,
0360 Krvavo je po drumu kamenje,
0361 Krvave su vite omorike;
0362 Po kamenju i po krvci crnoj
0363 Gazi junak harambaša Limo
0364 I on traži Rosnića Stevana,
0365 Tražaše ga, pa ga pominjaše:
0366 „Moj sokole, Rosniću Stevane!
0367 „Ni mrtva te veće naći ne ću!
0368 „Mene prođe moje četovanje.”
0369 U do boba Stevo udario,
0370 Viđe njega harambaša Limo,
0371 Ruke šire, u lica se ljube,
0372 Za lako se zdravlje upitaše,
0373 A iz krvi malo izgaziše,
0374 Obališe sedam mazgi blaga.
0375 Zove Limo svu družinu svoju,
0376 Tridest druga i četiri više,
0377 Sva družina i zdravo i živo;
0378 A dozivlje Gavran harambaša,
0379 On dozivlje svoje mlogo društvo,
0380 Al’ mu druga nema ni jednoga,
0381 Sva družina butun izginula,
0382 I Gavran je rana dopanuo,
0383 Sedamdeset i četiri rane,
0384 Vide mu se crne džigerice.
0385 Kad to viđe Rosniću Stevane,
0386 On lijepo blago dijeljaše,
0387 Ne dijeli brojem ni hesapom,
0388 No kalpakom harambaše Lima;
0389 Kako pravo blago podijeli,
0390 Sve na mrtva, kao i na živa.
0391 Živi svoje blago uprtiše,
0392 A mrtvijem osta na kupove,
0393 I kod blaga Gavran harambaša,
0394 Da ga kljuju vrane i gavrani.

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 215-224.