Гавран харамбаша и Лимо

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Књигу пише Гавран харамбаша,
0002 Књигу пише, на мезиле прати,
0003 Прати књигу к мору дебеломе,
0004 Побратиму харамбаши Лиму:
0005 „Побратиме, Лимо харамбаша!
0006 „Књигу виђи, не почаси часа,
0007 „Брже зови Ђура барјактара,
0008 „Нек развије крстата барјака,
0009 „Под барјака покупи јунаке,
0010 „По избору тридесет јунака;
0011 „Прати хабер, лист књиге бијеле,
0012 „Прати хабер Роснићу Стевану,
0013 „Који може стићи и утећи
0014 „И на домет танком пушком убит’,
0015 „Нек ти с’ и он под барјаком нађе.
0016 „Ја кад скупиш, побратиме Лимо!
0017 „Каде скупиш таку добру чету,
0018 „Хајде шњоме Бишћу на крајину,
0019 „У високу Бишћанску планину,
0020 „Ђено има суховрха јела,
0021 „И под јелом један бијел камен,
0022 „Код камена једна вода ладна,
0023 „Ту ћеш мене наћи, побратиме,
0024 „Са мном хоћеш сву дружину моју:
0025 „Ели мене кажу пријатељи,
0026 „Добар шићар иде уз планину,
0027 „А од Бишћа Фазли-харачлија,
0028 „Хоће Турчин с благом уз планину,
0029 „Кажу, брате, седам мазги блага
0030 „У Турчина, што је покупио:
0031 „Красан шићар баш за нас хајдуке;
0032 „Ту хоћемо благо дијелити,
0033 „Дијелити благо калпацима,
0034 „Јал дружина ране завијати.
0035 „Чујеш ли ме? Побратиме Лимо!
0036 „Хитро хитај и ноћи и дневни,
0037 „Ја док није Турчин проходио,
0038 „Да раније друма уфатимо.”
0039 Књига дође харамбаши Лиму,
0040 Милија му од очију била,
0041 Брже зове Ђура барјактара:
0042 „Мој соколе, Ђуро барјактаре!
0043 „Развиј барјак, удри пред капију,
0044 „Нек се купи тридесет јунака,
0045 „Немој пуштит’ рђу под барјака,
0046 „Но ти купи све главне јунаке,
0047 „Кој’ од ране јаокнути не ће,
0048 „Поред себе уплашити друга;
0049 „Ја сам ноћас пратио саију
0050 „За нашега Роснића Стевана,
0051 „Ел нам Стево хоће требовати.”
0052 Барјактар га хитро послушао,
0053 Разви барјак, и скупио друштво,
0054 И ту дође Роснићу Стеване.
0055 Друштво диже Лимо харамбаша,
0056 Отидоше, дуго путоваше,
0057 И на њино мјесто долазише,
0058 На рочиште, ђе су се рочили,
0059 У Бишћанску високу планину;
0060 Прије њега Гавран долазио,
0061 И под јелом совру поставио,
0062 Једу љеба и пијаху вина;
0063 А кад дође харамбаша Лимо,
0064 Те им Божу помоћ називаше,
0065 Сви пред њиме на ноге скочише,
0066 Руке шире, у лица се љубе,
0067 За лако се здравље упиташе,
0068 За готову совру засједоше,
0069 Једу љеба и пијаху вина,
0070 Све гледају друмом низ планину,
0071 Кад ће сила Фазли-харачлија;
0072 Ал’ да видиш муке и невоље!
0073 Нема њима Фазли-харачлије,
0074 Хајдуцима љеба нестануло,
0075 Неста љепца и црвена винца:
0076 У торбици танка брашњеница!
0077 Но сиђеше три четири дана,
0078 А ниједан љеба не окуси,
0079 Ни обиде црвенога вина.
0080 Јунацима мука досадила,
0081 Ал’ јунаци тврђи од камења,
0082 Трпе глађу и јуначку жеђу,
0083 Нити какав ријечи бесједи;
0084 Ал’ не трпи харамбаша Лимо,
0085 Побратиму ружно проговара:
0086 „Побратиме, Гавран харамбаша!
0087 „Знаш ли, море, не знали те људи!
0088 „Да сам тебе књигу оправио,
0089 „Ка’ што си је к мене оправио,
0090 „Давно бисмо благо дијелили,
0091 „Јал’ дружина ране завијала;
0092 „Ти ме, море, сломи и превари
0093 „На далеко Бишћу на крајину,
0094 „Смори мене и дружину моју
0095 „А и глађу и јуначком жеђом.
0096 „Брже плаћај мене и дружини:
0097 „Сваком другу по тридест дуката,
0098 „Мене старцу стотину пунијех;
0099 „Ако л’ тако испунити не ћеш,
0100 „Кунем ти се свачим на свијету!
0101 „Шарка ми је пушка отежала,
0102 „Отежала на рамену моме,
0103 „А пушка је моја харчалија:
0104 „У пушци је дванаест сачама,
0105 „Свака сачма од дванаест драма,
0106 „А у зрну пуно седамнаест,
0107 „Пушку ћу ти у прси сасути,
0108 „Све ћу твоје кости изломити,
0109 „А твоје ћу срце изгорети,
0110 „Кроза те ће огријати сунце.”
0111 Препаде се Гавран харамбаша,
0112 Побратиму Лиму проговара:
0113 „Немој тако, побратиме Лимо!
0114 „Мо’ш ти мене данас кидисати,
0115 „И мо’ш пушком мене иштетити;
0116 „Но потрпи јоште данак један:
0117 „Јал’ нијесмо друма погодили,
0118 „Јал’ смо стару срећу изгубили,
0119 „Јали нас је нетко преварио.
0120 Ал’ то Лимо ништа не слушаше,
0121 Но загледа своју шарку пушку,
0122 Побратиму кидисати шћаше.
0123 Скочи Гавран часа не почаси,
0124 Пушку своју сподби по сриједи,
0125 Затрча се хитро низ планину,
0126 Како јељен од године дана,
0127 А остави друштво на планини,
0128 Доке дође више Бишћа града
0129 И виш’ оног поља Бишћанскога,
0130 Он се пење на зелену јелу,
0131 Погледује Бишћу на крајину,
0132 Ал’ је Бишће тама попанула;
0133 Кад погледа уз поље Бишћанско,
0134 Прамен магле поље притискао,
0135 Не бијаше магла од даждица,
0136 Но од паре коњске и јуначке:
0137 Ето силе Фазли-харачлије!
0138 Но да је ти оком сагледати,
0139 Каква сила иде са Турцима!
0140 Ко најпрви бјеше пред Турцима!
0141 Силно влашче Петре Мркоњићу,
0142 Кога кажу да такога нема,
0143 Који земље млоге устрашио
0144 Шњеговијем јадом и ршумом;
0145 Пред Турцима бјеше одмакао,
0146 Не би њега пушка дотурила;
0147 На дорату ноге прекрстио,
0148 А титра се сила с буздоханом,
0149 Он буздохан баца у висину,
0150 А у десну дочекује руку;
0151 За влашићем Петром Мркоњићем,
0152 За њим иде харачлијн ћехаја
0153 На кулашу коњу дебеломе;
0154 За ћехајом Фазли-харачлија
0155 На његову ату бијеломе;
0156 За Турчином Фазли-харачлијом
0157 Потпунице седам мазги блага
0158 И стотина из Бишћа Турака,
0159 И тридесет из горе пандура
0160 Све дружина Петра Мркоњића,
0161 Да пропрате благо кроз планину,
0162 Ел планина страшна од хајдука,
0163 Све казују Лима и Гаврана.
0164 А кад виђе Гавран харамбаша,
0165 Када виђе силу са Турчином,
0166 Кад сагледа Петра Мркоњића,
0167 Уфати га дрхат и грозница,
0168 Те низ јелу хитро полетио,
0169 До по јеле од гране до гране,
0170 Од по јеле скочи на земљицу,
0171 Уз планину хитро потрчао,
0172 Он плашиво у дружину дође,
0173 Мучно дође, а мучније каже:
0174 „Бјеж’те браћо, куђе који може!
0175 „Нити има боја ни шићара,
0176 „Каква сила иде са Турчином:
0177 „Но из Бишћа стотина Турака,
0178 „И тридесет из горе пандура
0179 „Све дружина Петра Мркоњића;
0180 „Нијесам се, браћо, препануо
0181 „Од Турака, ни пак од пандура,
0182 „Браћо моја! Да ви право кажем:
0183 „Од Петра ме уфати грозница!
0184 „С коњем ће нас, браћо, погазити,
0185 „А са сабљом главе иштетити.”
0186 Шћаше Гавран друштво препанути,
0187 Ал му не да харамбаша Лимо,
0188 Но му Лимо ружно проговара:
0189 „Копилане, а не побратиме!
0190 „Ни си јунак, нити те родио,
0191 „Не плаши ми сву дружину моју.”
0192 Па ти Лимо друштво сјетоваше:
0193 „Браћо моја! Ви се не препан’те,
0194 „Но ви дуге пушке наперите,
0195 „Хајте са мном мало под планину,
0196 „Под планину у тијесне друме;
0197 „Начините тврде метеризе,
0198 „Исправите плоче поред себе,
0199 „То камењем прси заклоните,
0200 „А ви дуге пушке измолите,
0201 „Да ми силу мало почекамо.
0202 „Браћо моја и дружино редом!
0203 „Немој кога да уије гуја,
0204 „Немој који пушку да истури,
0205 „Док не пукне моја пушка прва,
0206 „Ја ћу гледат’ силнога јунака,
0207 „Та јунака Петра Мркоњића;
0208 „Каде пукне моја пушка прва,
0209 „Онда удри Ђуро барјактаре!
0210 „Онда удри харачлијна ћају;
0211 „Ти соколе, Риснићу Стеване!
0212 „Добро гледај Фазли-харачлију;
0213 „Ја кад пукне пушка Стефанова,
0214 „Окрените сви једнијем гласом,
0215 „Па пушака више не пуните,
0216 „Од појаса маче потргните,
0217 „А у Турке јуриш учините;
0218 „А ти море, Роснићу Стефане!
0219 „Немој, Стево, мача повадити,
0220 „Нити више крви прољевати,
0221 „Теке гледај Фазли-харачлију,
0222 „Еда би га с атом раздвојио,
0223 „Јел га кажу одвише јунака,
0224 „Побјећи ће Бишћу на крајину,
0225 „Може дићи све из Бишћа Турке;
0226 „Осијеци седам мазги блага,
0227 „Ко остане, с тобом да дијели.”
0228 Дивно их је Лимо сјетовао
0229 И дружину своју слободио,
0230 А мудре је ласно сјетовати.
0231 Уфатише тврде метеризе,
0232 И камењем прси заклонише,
0233 А дугачке пушке измолише,
0234 Лијепо се браћа намјестише.
0235 Стаде јека друма и планине,
0236 Ето силе Фазли-харачлије,
0237 И пред њиме Петра Мркоњића,
0238 Но се јунак титра с буздоханом,
0239 Уз буздохан гвожђе попијева,
0240 Моли с’ Богу за зло без невоље:
0241 „Дај ми, Боже, данас у сусрећу,
0242 „У сусрећу из горе хајдуке,
0243 „Да с’ окренем шњима по планини,
0244 „На мојему на коњу дорату,
0245 „Нека виде сви из Бишћа Турци,
0246 „Нека види фазли-харачлија,
0247 „Нека виде из горе пандури,
0248 „Што је јунак Петре Мркоњићу!
0249 „Како ћу им кости изломити,
0250 „Како њине посијећи главе.”
0251 То говори, несретња му мајка!
0252 А не види јаде испријека,
0253 Зла јунака харамбаше Лима,
0254 Ђе га гледа низ н јегову пушку:
0255 Пуче пушка, не да изговорит’,
0256 Те погоди Петра Мркоњића
0257 Под калпака међу оба ока;
0258 А пусница пушка харачлија,
0259 До рамена откиде му главу,
0260 Не би сабља љевше порубила,
0261 Мртав паде под коња дората.
0262 Пуче пушка барјактара Ђура,
0263 Те удари харачлијна ћају
0264 У његове токе на прсима,
0265 Два му чифта тока иштетио,
0266 Ал’ би Туре токе опростило,
0267 На плећи му чифти искочише,
0268 Пред чифтима срце од јунака,
0269 Мртав паде под коња кулаша,
0270 Ни земља га жива не дочека.
0271 Пуче трећа пушка од хајдука,
0272 Пуче пушка Роснића Стевана,
0273 Што вељаху да бољега нема,
0274 Не погоди коња ни јунака,
0275 Но је пушку пусту препунио,
0276 Високо га пушка заметнула,
0277 Те је виту јелу ударила,
0278 Пола јеле на земљу пануло;
0279 Каде пуче пушка Стеванова,
0280 Окренуше сви једнијем гласом,
0281 Док све њине пупке истурише,
0282 Паде магла и притиште друма,
0283 Тада они маче повадише,
0284 А у Турке јуриш учинише.
0285 Колико је јунак крви жедан,
0286 Похитао Роснићу Стеване,
0287 У хитошти мача повадио,
0288 Посијече глава неколико,
0289 Па се доцкан Стево досјетио,
0290 Како га је Лимо сјетовао,
0291 Да он гледа Фазли-харачлију,
0292 И да гледа седам мазги блага;
0293 Обазре се тамо и овамо,
0294 Нема блага, нит’ има Турчина;
0295 Он потрча друмом низ планину,
0296 Кад је био у поље Бишћанско,
0297 Ал’ ето ти Фазли-харачлије
0298 На његову ату бијеломе
0299 У руке му Татарка канџија,
0300 Ошибује седам мазги блага,
0301 Те он бјежи Бишћу на крајину.
0302 Привикну га Роснићу Стеване:
0303 „Стан’ Турчине, Фазли-харачлија!
0304 „Да си мене јуче побјекгао,
0305 „Опет бих те данас пристигао.”
0306 Ал’ то Турчин ништа не слушаше,
0307 Но све боље пољем издираше;
0308 Ћера њега Роснићу Стеване,
0309 Ћера њега, ал’ не може стићи,
0310 Коњске ноге пољем одмакоше.
0311 Кад се хајдук виђе на невољи,
0312 Он поклече на десно кољено,
0313 На лијево пушку нагињаше,
0314 Добро гледа и пушком и оком,
0315 Пуче пушка, али не погоди,
0316 Не погоди Фазли-харачлију,
0317 Но бијела ата посред врата,
0318 Вратне му је кости саломио,
0319 Мртав пусник паде у травицу,
0320 Јунак бјеше Фазли-харачлија,
0321 На ноге се с коња дофатио,
0322 Па с канџијом благо окупио;
0323 Не даде му Роснићу Стеване,
0324 Одмах стиже и одмах престиже,
0325 Удари га бахом и ршумом,
0326 Обје му је руке савезао,
0327 Свезана га пољем повратио,
0328 Шћаше да га ћера у планину.
0329 Проговара Фазли-харачлија:
0330 „Богом брате, Роснићу Стеване!
0331 „Пушти мене моје б’јеле руке,
0332 „Пушти руке и поклони живот,
0333 „Прими мене, Стево, за братимство,
0334 „На поклон ти седам мазги блага,
0335 „Тек ме данас немој похарчити!”
0336 Њему Стево за бога примио,
0337 Те му пусти руке обадвије,
0338 Оде Турчин пољем широкијем,
0339 Оде Стево пољем у планину.
0340 Кад далеко Турчин одмицаше,
0341 Он се пољем често обзираше,
0342 Па привикну из бијела грла,
0343 Он привикну Роснића Стевана:
0344 „Копилане, Роснићу Стеване!
0345 „Та л’ не видиш, ђе си погинуо?
0346 „Остави ми седам мазги блага,
0347 „Јел док викнем све из Бишћа Турке,
0348 „Те опколе друме и планине,
0349 „Ни главе се наносити не ћеш,
0350 „А камо ли благо дијелити!”
0351 Ражљути се Роснићу Стеване,
0352 Љутито га натраг окупио,
0353 Још на мјесту мача повадио,
0354 Одмах трчи, и омах престиже,
0355 Од себе га мачем ошинуо,
0356 На двије га поле прекинуо,
0357 Па се врати, оде уз планину.
0358 А кад дође Стево у планину,
0359 Ђе су шњима кавгу заметнули,
0360 Крваво је по друму камење,
0361 Крваве су вите оморике;
0362 По камењу и по крвци црној
0363 Гази јунак харамбаша Лимо
0364 И он тражи Роснића Стевана,
0365 Тражаше га, па га помињаше:
0366 „Мој соколе, Роснићу Стеване!
0367 „Ни мртва те веће наћи не ћу!
0368 „Мене прође моје четовање.”
0369 У до боба Стево ударио,
0370 Виђе њега харамбаша Лимо,
0371 Руке шире, у лица се љубе,
0372 За лако се здравље упиташе,
0373 А из крви мало изгазише,
0374 Обалише седам мазги блага.
0375 Зове Лимо сву дружину своју,
0376 Тридест друга и четири више,
0377 Сва дружина и здраво и живо;
0378 А дозивље Гавран харамбаша,
0379 Он дозивље своје млого друштво,
0380 Ал’ му друга нема ни једнога,
0381 Сва дружина бутун изгинула,
0382 И Гавран је рана допануо,
0383 Седамдесет и четири ране,
0384 Виде му се црне џигерице.
0385 Кад то виђе Роснићу Стеване,
0386 Он лијепо благо дијељаше,
0387 Не дијели бројем ни хесапом,
0388 Но калпаком харамбаше Лима;
0389 Како право благо подијели,
0390 Све на мртва, као и на жива.
0391 Живи своје благо упртише,
0392 А мртвијем оста на купове,
0393 И код блага Гавран харамбаша,
0394 Да га кљују вране и гаврани.