Vuk Mrkojević izbavlja Vida Desančića
0001 Vino piju šezdeset Senjanah
0002 Nasred Senja, grada bijeloga,
0003 Otud majka Desančića dođe:
0004 „Boža pomoć, šezdeset Senjanah,
0005 Blago vama e pijete vino,
0006 No je kami Desančića majci ─
0007 Ostade mi u tavnicu Vido,
0008 U Lijevnu, gradu bijelome,
0009 U tamnicu sedam Atlagića!
0010 Da l’ vi nije zazor i sramota
0011 Đe za njem četu ne digoste!“
0012 No da reče Mrkoviću Vuče:
0013 „Haj’ na dvore, Desančića majko,
0014 Te sigura’ gospocku večeru,
0015 E ću dovest’ šezdeset Senjanah!“
0016 Hitro majka na dvorove pođe,
0017 Za Senjane sigura večeru.
0018 A kad mrče i počinu sunce,
0019 Ali ide Mrkojević Vuče
0020 I dovede šezdeset Senjanah,
0021 Večeraše gospocku večeru,
0022 Kad sjutra dan i zora dođe,
0023 Rano rani Mrkojević Vuče,
0024 On zove šezdeset Senjanah,
0025 A trideset se kunijahu krivo:
0026 Nisu pili, n isu večerali,
0027 Ni zborili ni aber imali.
0028 Pa se ondolen podignuli tridest
0029 Te ojdoše zelenom planinom.
0030 A kad biše Zvijezdi planini,
0031 Tu nađoše jedan krd ovaca.
0032 No da reče Mrkojević Vuče:
0033 „Da l’ nije u družinu druga
0034 Da donese ovna iz ovacah
0035 Ne bismo li večerali trudni?“
0036 A nijedan otisti ne smije,
0037 Do jednoga Mrkojević Vuka.
0038 E se Vuče proza šiblje vuče
0039 I ukrade omna devetaka
0040 Pa ga dere, a klat’ ga ne hoće,
0041 Živa ovna u ovce pušti,
0042 A čapru nosi u družinu,
0043 Pa družini tako besjedio:
0044 „Ne viđite, moja braćo draga,
0045 Ka’ se muči ovan u ovcama ─
0046 Koji mi se pofatit’ neće
0047 Da onakve muke podnosimo
0048 Oko brata Desančića Vida?“
0049 Petnaest se natrag povrnuše,
0050 A petnaest planinom pođoše.
0051 Dođoše na vodu Dunavu,
0052 Tu govori Mrkojević Vuče:
0053 „Vidite li, petnaes’ Senjanah,
0054 Kolika je Sava i Dunava ─
0055 Koji se potfatit’ neće
0056 Da preplovi obje vode ladne
0057 I pod kapom i pod kambanicom
0058 I pod puškom i veljom i malom,
0059 Odole se vrći natragove!“
0060 Petina se natrag povrnuše,
0061 Desetina u vodu udariše,
0062 Obadvije vode preploviše,
0063 Tu Vuče počinu s družinom.
0064 Svuče Vuče divno odijelo,
0065 A uze prosjačke aljine,
0066 Pa otide od grada do grada,
0067 Te on prosi prošnjevinu ljutu.
0068 A kad dože pod Lijevnu gradu
0069 Pod tavnicu sedam Atlagića,
0070 Tu hesapi prošnjevinu ljutu,
0071 Na hesapu stotina cekinah.
0072 On hesapi, a gleda tavnicu,
0073 No ga viđe Vido Desančića,
0074 Te ga viđe, te ga poznade,
0075 Pa je Vuku riječ govorio:
0076 „A što si tu, Mrkojević Vuče?
0077 A tako mu Boga jedinoga
0078 Tu ćeš danas, Vuko, poginuti!“
0079 No mu Vuče riječ progovara:
0080 „A ti, Vido, naša kukavice,
0081 Otkud ćemo udarit’ na kulu?“
0082 No mu Vido riječ progovara:
0083 „A tvrda je, ostala mu pusta,
0084 Ma udrite od istoka kuli,
0085 Otkud joj je sunce izgorelo!“
0086 Ondolen se Vuče podignuo,
0087 Dokle svojoj družbi dohodio.
0088 Potrčaše, na kulu udriše,
0089 Bije Vuče kulu topuzinom,
0090 Od topuza komatine skaču,
0091 Nogo ništa pustoj ne mogahu.
0092 Ono čuše osam Hatlagića
0093 I jedanak na noge skočiše.
0094 Senjani poljem pobjegoše,
0095 A ostade Vuče pod tamnicom
0096 Pa je Vidu riječ besjedio:
0097 „Nu pokupi sendžir gvozđe ljuto,
0098 Skoči, Vido, niz bijelu kulu,
0099 Ne boj mi se puštit’ te neću
0100 Skoči, Vido, puštit’ te neću!“
0101 A Vuko ga dočeka na ruke
0102 I bači ga na pleći junačke,
0103 A pobježe poljem zelenijem.
0104 Ćeraju ga osam Hatlagića:
0105 „Stan’, Vuče, ne unio glave!“
0106 No je Vido Vuku govorio:
0107 „Bač’ me, Vuko, ako Boga znadeš,
0108 Hoćeš s mene izgubiti glavu!“
0109 On ga bači na zelenu travu,
0110 A upali sjajna džeferdara,
0111 On ubi do dva Hatlagića:
0112 Hasanagu i Huseinagu;
0113 Pa je svoju sablju izvadio,
0114 Četvorici glavu okinuo,
0115 A četiri grdne zavrnuo,
0116 Pa se ondole Vuče podignuo
0117 I preplovi Savu i Dunavu,
0118 Zdravo dođe na svoje dvorove.
