Vuk Zečanin i ljuba mu
0001 Zaprosio Zečanine Vuče
0002 Na daleko ljepotu đevojku
0003 U Nišiću gradu bijelome
0004 U sokola Nišića Andrije.
0005 Vuče prosi, a Andrija daje.
0006 Kada Vuče isprosi đevojku,
0007 On se vrati Zeču kamenomu,
0008 Pa na Zeču pokupi svatove:
0009 Malo mlogo, svata pet stotina,
0010 Pravo ide bijelu Nišiću.
0011 Kad su došli u Nišića grada,
0012 Andrija ih dobro dočekao:
0013 Vodi Vuka na vrenđiju kulu,
0014 A ostale svate razredio,
0015 Razrediše što je za kojega,
0016 Đe petinu, a đe desetinu,
0017 Andrija ih dobro dočekao.
0018 Kad u jutru jutro osvanulo,
0019 Osvanulo i sunce granulo,
0020 Čauš viknu, dalbuana riknu:
0021 "Azur, svati, izved’te đevojku,
0022 "Kratki danci, a dugi konaci,
0023 "Oće nam se doma zastarati."
0024 Onda Vuče doziva Andriju,
0025 Pa srdito besjedi Andriji:
0026 "Id’, Andrija, izvedi đevojku,
0027 "Pa đevojku podaj đeverima,
0028 "A sam idi u nove arove,
0029 "Izvedi mi đoga od megdana,
0030 "Privedi ga binjaktaš-kamenu,
0031 "Da pojašem đoga od mejdana."
0032 A Andrija gracki starješina
0033 Zetu Vuku na mo odgovara:
0034 "Oću, zete, izvesti đevojku
0035 "Al’ ti neću konja da opremim."
0036 A kad začu Vuče Zečanine,
0037 Koliko je Vuče osilio,
0038 Bi volio da je poginuo,
0039 Neg’ što ga je šura prekorio,
0040 Pa srdito šuri besjedio:
0041 "Orjatine, Nišiću Andrija,
0042 "Dobro pamti, nemoj zaboravit’,
0043 "Kad ti sestri u poode dođeš,
0044 "Vratiću ti žalost za sramotu."
0045 Andrija im izvede đevojku,
0046 Darivaše što je za kojega:
0047 Vuku daše lijepu đevojku,
0048 Uz đevojku ata četvrtaka.
0049 Otale se svati podigoše,
0050 I odoše Zeču na krajinu.
0051 I to stade zeman po zemanu,
0052 Malo mlogo, za godinu dana,
0053 A ne smije Nišiću Andrija
0054 Miloj sestri ići u poode.
0055 To zastade za dvije godine,
0056 Ne smje Andro ići u poode.
0057 A to staja tri godine dana.
0058 To se čudo po Nišiću čulo,
0059 Da ne smije Nišiću Andrija
0060 Miloj sestri ići u poode.
0061 Među sobom bili govorili:
0062 "Hvala Bogu, čuda velikoga!
0063 "Đe ne smije Nišiću Andrija
0064 "Miloj sestri ići u poode.
0065 "Da je Bog do i bogorodica.
0066 "Da ne ima njina sestra Mara,
0067 "Da ne ima brata nijednoga.
0068 "Davno bismo poodili Maru."
0069 To začuo Nišiću Andrija,
0070 Pa junaku vrlo muka bila,
0071 Pa je svoju dozivao majku:
0072 "Mila majko, ispeci kolače,
0073 "Oću sestri ići u poode,
0074 "Da ću znati da ću poginuti.
0075 "Više, majko, trpljeti ne mogu,
0076 "Što govore Nišići junaci,
0077 "Da ne ima naša sestra Mara,
0078 "Da ne ima brata nijednoga,
0079 "Davno bi nam sestru poodili.
0080 "No je mene zazor i sramota,
0081 "Po zakonu od Boga grehota."
0082 Stara majka suze proljevaše,
0083 I Andriji sinu govoraše:
0084 "Ne id’, sine, Zeču bijelome,
0085 "Oće tebe pogubiti Vuče."
0086 To Andrija majku ne slušaše,
0087 No doziva svog brata Nenada:
0088 "O Nenade, nemala te majka!
0089 "Kao što će skoro da te nema,
0090 "Idi, brate, konjma u arove,
0091 "Neka sluge dva konja opreme,
0092 "Meni đoga a tebi dorina,
0093 "Pa se vrati na bijelu kulu,
0094 "Da se, brate opremimo divno,
0095 "Da idemo sestri u poode."
0096 Kad Nenade brata saslušao,
0097 Pa na sluge srklet učinio,
0098 Da opreme đoga i dorina,
0099 Pak se vrati na bijelu kulu.
0100 Tu se braća opremaju divno:
0101 Na se udre i srmu i zlato,
0102 A na prsa toke pozlaćene,
0103 Pripasuju mukadem-pojase,
0104 Za pojasom puške daniskinje,
0105 Pripasaše sablje okovane,
0106 Ponesoše praha i olova,
0107 A i puške tanke dževerdare,
0108 Mila mati spremila kolače.
0109 Tad Nišići Boga pomenuše,
0110 Dva viteza konja posjedoše:
0111 "Zbogom ostaj, naša mila majko!"
0112 Majka daje dobre blagoslove,
0113 I pozdravlja milu ćerku Maru.
0114 Dva Nišića putem putovaše,
0115 Dok dođoše Zeču bijelome.
0116 Kad se blizu Zeču primakoše,
0117 Dva Nišića jasno zapjevaše:
0118 "Veseli se, naša sestro Maro,
0119 "Evo tebi braće u poode."
0120 To je čula njina sestra Mara,
0121 Kako čula, po glasu poznala,
0122 Da su braća obadva Nišića,
0123 Podaleko sestra istrčala,
0124 Ruke šire, u lica se ljube,
0125 Pitaju se za mir i za zdravlje.
0126 Pitaju je dva Nišića mlada:
0127 "Je l’ na kuli Vuče Zečaninu?"
0128 Mara kaže braći po istini:
0129 "Nema Vuka na bijeloj kuli,
0130 "Otišo je u lov u planinu,
0131 "Eda bog da otud da ne dođe!
0132 "On nam, braćo, o nevjeri radi.
0133 "Ako ćete sestru poslušati,
0134 "Vratite se Nišiću bijelu."
0135 To sramota bješe Nišićima,
0136 Već odoše na Vukovu kulu,
0137 Pa sjedoše piti rujno vino.
0138 Dok stadoše rti propadati
0139 Iz planine pod bijelu kulu.
0140 Onda braća Mari besjeđahu:
0141 "Čij’ su rti, i čij’ su zagari,
0142 "Što na njima svileni pokrovci,
0143 "Podnizati od zlata praporci?"
0144 A besjedi njima sestra Mara:
0145 "Jesu rti Vuka Zečanina."
0146 Taman oni u riječi bjahu,
0147 Pomoli se Vuče Zečaninu,
0148 Za njim ide trideset delija.
0149 Kad to viđe njina sestra Mara,
0150 Ode mlada niz bijelu kulu,
0151 Pa susrete Vuka gospodara.
0152 Onda Vuče Mari besjedio:
0153 "Čij’ li konji po arovi vrište?"
0154 A Mara mu po istini kaže:
0155 "Gospodaru, Vuče Zečaninu,
0156 "Došla su ti dva tvoja šuraka,
0157 "Dva šuraka oba brata moja."
0158 A kad čuo Vuče Zečaninu,
0159 Okreće se na obadve strane,
0160 Pa on viče trideset delija:
0161 "Do sad ste mi bili vjerne sluge,
0162 "A od sada moja mila braća,
0163 "Potrčite na bijelu kulu,
0164 "Da zakoljem moje dvije šure."
0165 Mara kumi Bogom istinijem
0166 I srpskijem svetijem Jovanom,
0167 I jošt više Bogom bratimila:
0168 "Ne sagubi moju braću milu,
0169 "Jer se sestra braće uželjela,
0170 "Ne ostavi samoranu majku,
0171 "A i njinu sestru bez zakletve."
0172 Zato Vuče ni abera nema,
0173 Ne primaše kumstva ni bratimstva,
0174 Već na sluge srklet učinio,
0175 Ljubu svoju rukom udario;
0176 Koliko je lako udario,
0177 Niz obraz joj ranu načinio,
0178 Dva joj zdrava zuba salomio
0179 I četiri s mjesta pomjerio,
0180 Zali krvca niz bijelo lice.
0181 Mara bjaše soja junačkoga,
0182 Pa potrča u mermer-avliju,
0183 Prije sviju ugrabila vrata,
0184 Ugrabila pa je zatvorila,
0185 I utrča u bijelu kulu,
0186 Zatvori je baš ko i avliju.
0187 Kad izađe na bijelu kulu,
0188 Mara viče dva Nišića mlada:
0189 "Braćo moja, obadva Nišića,
0190 "Vi oćete oba poginutu,
0191 "No uzmite puške dževrdane,
0192 "Otvorite demirli pendžere,
0193 "Branite se sa Nebojše kule,
0194 "Branite se, zamijenite se."
0195 Kad Nišići to čudo viđeše,
0196 Milu sestru suznu i krvavu,
0197 Nišići su od boja junaci,
0198 Dokopaše puške dževrdane,
0199 Otvoriše demirli pendžere,
0200 Pa se brane sa Nebojše kule,
0201 Dok petnaest pogibe Zečana;
0202 Jošt se brane dva Nišića mlada,
0203 Dok pogibe trideset Zečana.
0204 Sve se Zeče na gomile zbija,
0205 A Vukovu opkoliše kulu,
0206 Opkoliše, vojskom obgradiše.
0207 Al’ se brane dva Nišića mlada.
0208 Dok četeres pogibe Zečana.
0209 Sad da vidiš muke i nevolje
0210 Za junake od Nišića grada,
0211 Ljuto pište dva Nišića mlada.
0212 Dolazi im mila sestra Mara,
0213 Razgovara dva Nišića mlada:
0214 "Ne bojte se, moja braćo draga,
0215 "Dosta ima praha i olova
0216 "I silistre bistroga kremenja."
0217 Puno jeste (!) donese višeka,
0218 I oružje Vuka Zečanina.
0219 Mara puni puške dževrdare,
0220 Pune daje braći Nišićima,
0221 A Nišići dobri su junaci,
0222 Pak se brane sa Nebojše kule,
0223 Dok pedeset pogibe Zečana;
0224 Sve se Zeče na gomile zbija.
0225 Kad to vide Vuče Zečaninu,
0226 On povika grlom bijelijem:
0227 "Braćo moja, Zečani junaci,
0228 "Vidite li moje dvije šure,
0229 "Kako jade danas učiniše,
0230 "Već vi mene danas poslušajte,
0231 "Donesite slamu i sijeno,
0232 "Zapalite oko moje kule,
0233 "Nek izgori, ostala mi pusta!
0234 "Još ja imam moje dvije kule."
0235 Tad Zečani Vuka poslušaše,
0236 Donesoše slamu i sijeno,
0237 Oko tamne obložiše kule,
0238 Zapališe slamu i sijeno.
0239 Kad je vatra živa uvatila,
0240 Zapali se kula i avlija,
0241 Jošt se brane dva Nišića mlada,
0242 Sedamdeset ubiše Zečana,
0243 Što mrtvije, a što ranjenije.
0244 Sad da vidiš čuda iznenada,
0245 Zapištaše dva Nišića mlada,
0246 Jer im vatra dodijala živa,
0247 Ljuto pište jel im za nevolju,
0248 Jer im muke dodijaše teške.
0249 U mukama sestra dotrčala,
0250 Miloj braći Mara progovara:
0251 Braćo moja, obadva Nišića,
0252 "Sramota je da vi pogorite,
0253 "Ajte za mnom niz bijelu kulu,
0254 "Na kuli ću otvoriti vrata,
0255 "Dako bi vam sreća donijela,
0256 "Da vi dobre konje pograbite."
0257 To Nišići sestru poslušaše,
0258 Pa za sestrom niz kulu odoše,
0259 I oštre su sablje povadili.
0260 Sestra braći otvorila vrata,
0261 Ta da vidiš dva Nišića mlada,
0262 U Zečane juriš učiniše:
0263 Kud prolazi Nišiću Andrija,
0264 Tu bi dvoja kola prolazila;
0265 Kud prolazi Nišiću Nenade,
0266 Tu bi troja kola prolazila.
0267 A Zečani naglo umakoše,
0268 U to doba mila sestra Mara
0269 Oba konja viteza dovede,
0270 A Nišići konje posjedoše,
0271 U Zečane gromko udariše.
0272 A da vidiš Nišića Andrije,
0273 Natrag sebe i đogata vrati,
0274 Maru sestru uvati za ruku,
0275 Te je tura za se na đogata,
0276 I kroz vojsku zdravo utekoše,
0277 A za njima Vuče Zečanine,
0278 I ostala sva Vukova vojska.
0279 Kad da vidiš čuda velikoga,
0280 Đe je sreća tu je i nesreća,
0281 Kami majci, da bi poginuli!
0282 Susretoše Mata čobanina,
0283 A sa Matom trideset čobana.
0284 Neko čudo začuo je Mato,
0285 Pa u sebe Mato promislio,
0286 Da je na Zeč vojska udarila.
0287 Trči Mato što bolje mogaše.
0288 Kad ga viđe Vuče Zečanine,
0289 Viče Vuče grlom bijelijem:
0290 "A đe si mi, Mato čobanine,
0291 "U zo čas ti pušku nabavio
0292 "U Mletaka za trista dukata.
0293 "Ti se fališ, Mato čobanine,
0294 "Da ti biješ orla pod oblake,
0295 "Udri danas moje dvije šure."
0296 Kad to začu Mato čobanine,
0297 Zemlji pade, pušci oganj dade,
0298 Te pogodi Nišića Nenada,
0299 Na prsi mu toke prolomio,
0300 I na pljeća pendžer otvorio,
0301 Nenad pade, a Vuče dopade,
0302 Pa Nenadu posiječe glavu,
0303 A pobježe Nišiću Andrija.
0304 Mudar bješe Vuče Zečaninu,
0305 Pa razape Nišića Nenada,
0306 Od mrtvoga učinio živa,
0307 Više t’jela postavi mu glavu,
0308 Pa on grlom bijelijem viče:
0309 "Strašljivice, Nišiću Andrija,
0310 "Zar ne žališ svog brata Nenada,
0311 "Nije tebi Nenad poginuo,
0312 "No ga puška malo obranila,
0313 "Od dobroga konja odvojila.
0314 "Viđi brata, stoji na nogama,
0315 "Ja ću ti ga na muke turiti,
0316 "Najposlje mu oči izvaditi."
0317 A Andrija srca junačkoga,
0318 Žao mu je svog brata Nenada,
0319 A žalije brata od svijeta,
0320 Pa povrati đoga od megdana,
0321 Ne bi l’ brata izbavio svoga,
0322 A potrže sablju sakovanu,
0323 U Zečane konje nagonjaše,
0324 Đe gođ koga sabljom udaraše,
0325 Presijeca na dv’je polovine,
0326 Do Nenada konja dogonjaše.
0327 Kad sagleda svog brata Nenada,
0328 Pleća dade, a bježati stade.
0329 Kamen majci da bi utekao!
0330 Dotle Mato pušku napunio,
0331 Pa ga puškom od obraza gađa,
0332 I pogodi Nišića Andriju
0333 Nasatice među džigerice,
0334 Junak pade u zelenu travu,
0335 Andro pade, a Vuče dopade,
0336 Pa Andriji posiječe glavu,
0337 Pa uvati svoju vjernu ljubu,
0338 Pa joj daje mrtve bratske glave,
0339 Dvije glave, a u dvije ruke:
0340 "Na ih nosi Zeču na kapiju,
0341 "Pobij glave na šiljato kolje,
0342 "Te okiti Zeča bijeloga."
0343 Pa uzeše kuke i motike,
0344 Ukopaše Zečane junake.
0345 Onda Vuče poziva knezove
0346 Od njegova Zeča bijeloga,
0347 Da ih časti i umori ljubu.
0348 Pa sjedoše ladno piti vino,
0349 Mara služi lozovinu vino,
0350 Donese im vina svakojaka,
0351 Kaka vina od sedam godina.
0352 Kad s’ Zečani napojiše vina,
0353 Svaki leže strmo bez uzglavlja.
0354 A da vidiš mile sestre Mare,
0355 Uze Mara plamena andžara,
0356 Zakla Mara dvades i četiri,
0357 Vuku veže ruke naopako,
0358 Pa uzima pletenu kandžiju,
0359 Te udara Vuka Zečanina:
0360 "Ustaj kurvo, Vuče Zečanine!"
0361 Kad se trže Vuče Zečanine,
0362 Te sagleda oko sebe mrtve,
0363 A knezova dvades i četiri,
0364 I te bi ti jade oprostio,
0365 Al’ bijele ruke savezate,
0366 Kumi Maru Bogom i Jovanom:
0367 "Bogom sestro, moja vjerna ljubo,
0368 "Pokloni mi život na mejdanu."
0369 A Mara mu na to odgovara:
0370 "Kurvo sine, Zečanine Vuče,
0371 "Ja sam tebe Bogom bratimila
0372 "I kumila svetijem Jovanom,
0373 "Da ti meni braću ne sagubiš.
0374 "Ti ne primaš kumstvo ni bratimstvo."
0375 Pa da vidiš vijernice ljube,
0376 Prebi Vuku i noge i ruke,
0377 I žive mu oči izvadila,
0378 Pa ovošti bijelu košulju,
0379 Ovoštila pa je osmolila,
0380 Pa obuče Vuka gospodara,
0381 A zapali bijelu košulju,
0382 Na mukama izgorio Vuče.
0383 Pa uzima dva posavca sina,
0384 Obadvoje sabljom presiječe:
0385 Iz zla roda da nije poroda.
0386 Bratimske je konje opremila,
0387 Ponese im ruo i oružje,
0388 Sa kapije skide bratske glave,
0389 Turi glave konjma u zobnicu,
0390 Pa posjede bratina đogata,
0391 A dorata sveza za đogata,
0392 Pravo ode u Nišića grada.
0393 Kad se Mara primače Nišiću,
0394 Onda svanu i sunce ogranu.
0395 Daleko je majka ugledala,
0396 Pa pred Maru brže istrčala,
0397 Poznade je suznu i žalosnu.
0398 Majka kuka kano kukavica,
0399 Mara kuka kano lastavica.
0400 Mara majku svoju razgovara:
0401 "A ne boj se, moja mila majko,
0402 "Mara ti je braću osvetila,
0403 "I glave im Nišiću donela,
0404 "Da se s njima stara dogovaraš."
