Vrbas
Jovan Dučić na srpskoj Vikipediji
Nosi , reko srpska , krv naših sinova ,
jer krvave reke svud su naše međe :
mačevi ubica svi su istog kova -
sad nosi unuke kud nosaše pređe .
Primi krv nejači u svetle ti pene ,
sto puta je za te i pre umirala:
da je ne poloču pogane hijene
da ne metnu u nju otrova i kala .
Naše su pobede i zastave naše
tvoj veliki zavet gordosti i besa -
jedine u tebi što se ogledaše ,
i jedine ovde digle u nebesa .
Beše tada slavna a sad si i sveta ,
pevaj sva krvava kroz njive i luge .
Naša zvezda slave sad i dalje cveta :
pre svačiji sužnji neg' ičije sluge .
Nosi mora krvi da ih ne pokradu ,
nosi reko srpska , krv nevinih žrtvi :
radosne pobede heroji nam dadu ,
ali strašnu pravdu izvojuju mrtvi .