Vranac konjic rosnu travu pase,
saat pase, a dva osluškuje,
de devojka svoju majku moli:
„Daj me, majko, za junaka draga,
što ’no mi je jedini u majke. 5
Da znam jadna mlad da će me ljubit'.
da ja zađem kroz goru zelenu,
da saberem svakojaka cveća,
a najviše rumene ružice,
da namestim đulj-sulj od ružice, 10
da namažem moje belo lice,
k’d da ljubi, sve da mu miriše.
Da znam jadna star da će me ljubit',
sabrala bi svakojake trave,
ponajviše gorke čemerike, 15
da izvadim đulj-sulj od čemera,
da namažem moje belo lice,
da k’d ljubi, da mu ide gorko!”
Narodna književnost Srba na Kosovu - Lirske pesme I, priredio dr. Vladimir Bovan, Jedinstvo, Priština, 1980, str. 129-130.
Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ : (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 353-354.
