Dva se diva s vilom opkladila,
Da imade ljepšijeh divkinja
Neg' u gori zagorkinja vila.
Govorila zagorkinja vila:
„Oj divovi, to ne može biti, 5
„Ako budu divkinje djevojke
„Od nas ljepše — da vam robujemo —
„Ako budu ljepše gorske vile,
„Budite nam do smrti robovi.“
Pa odoše gledati djevojke. 10
Kad su došli u divove dvore,
Ali ljepše divkinje djevojke.
Kad to viđe zagorkinja vila,
Kril'ma s' diže nebu pod oblake.
Div govori zagorkinji vili: 15
„Ne bjež' vilo, bićeš meni ljuba,
„A ne ćeš nam biti robinjica.“
Al govori zagorkinja vila:
„Ja sam vila što se ne udajem,
„Voljela bih tebi robovati 20
„Nego s tobom, divom, drugovati!“
Srpske narodne pjesme pokupljene po Bosni, zbirka Koste H. Ristića; Na korist fonda K. H. Ristića izdalo na svijet Srpsko učeno društvo; U Biogradu u Državnoj štampariji, 1873., str. 10-11.
